Moj život u tvom džepu

Sigurno ste čuli za Džef Bezosa, do skoro najbogatijeg čoveka na svetu. Njegovo bogatstvo se ogleda u vlasništvu kompanije Amazon i mnogim investicijama u vrednosti od preko dvestotine milijardi dolara. Takođe sam siguran da niste čuli za radnicu u proizvodnom pogonu u Bangladešu, koja dnevno zarađuje 2,5 dolara. Radi da bi prehranila porodicu, radi za takve milijardere.

U ovim primerima vidimo da raspodela bogatstva odnosno kapitala nije ravnomerno, a verovatno ni pravedno raspoređena.

Ovih dvestotine milijardi vam ništa ne znači jer nikad niste to videli. Da bih bolje ovo predstavio koristiću se malo imaginacijom.

Zamislite da ste besmrtni i da ste se rodili u prvoj godini po Hristu i da živite do 2020 godine,ako ste dobijali 8.000 dolara za svaki sat vašeg života i dalje ne biste imali više novca od Bezosa.

Prosečni radnik bi morao da uštedi svaki zarađeni dinar i da obavlja svoj posao 4.111.405 godina da bi uspeo da se izjednači sa Bezosom.

Samo u prošloj godini zarađivao je 9 miliona dolara po satu, 146.000 dolara u minuti i 2.489 dolara u sekundi. Teško je poverovati u ove brojke ali one nam pomažu da pored što toga što vidimo i razumemo nejednakost.

Problem raspodele se ogleda u sistemu a ne čoveku. Nikada cilj ekonomista nije bio da svako ima istu platu i kapital već da svako ima iste mogućnosti i priliku da ostvare svoj unutrašnji potencijal.

Ne tražim od sveta milione ili zaposlenje,

već mnoštvo prilika i znanje

i promeniće se raspodele stanje.

Nizar Hukić