VLADIMIR DULANOVIĆ: SNOBOVI
O, kako su samo slatki nekad bili naši intelektualni snobovi!
Imali su neki neodoljivi šarm, lagan i nemaran, neku kao boemsku razbarušenost,
brižljivo negovanu, precizno odajući utisak šatro kreativnog nereda.
Kad ulicom nose neku ploču, koju prvi put vidimo u našoj varošici.
Ili knjigu kojoj ni naslov neće pročitati.
Gitaru na kojoj ni akord neće izmamiti…
Svejedno, bili su definitivno neodoljivi!
Tajming im je bio nepogrešiv.
Kad neka ploča ili grupa zaprete da postanu mejnstrim, u zadnjem deliću
sekunde umeli su da se prešaltaju na neki nešto avangardniji ili sofisticiraniji
rock izraz, nehajno odmahujući rukom na ono što im je koliko juče bilo
jedino vjeruju. Imali su lak san, kao Zagor, munjevito reagujući čak i na
šušanj zastarelosti onog od juče.
Kad sam bio mali deca, divio sam im se.
Gledao kako iz zvoncarica uskaču u pepito pantalone, iz teksas gornjaka u
somotske sakoe, pa u ručno pletene dzempere od singave vune, pa u Leh
Valensa fazon…
O, Pavel, neman je pred vratima…
Te kako šišaju duge kose i brade, počinju posećivati slikarske izložbe…
Oponašao način paljenja cigarete, poluironijski titraj ugla usne dok susprežu
široki osmeh, zaboga, to ne priliči…
A lovu imali nisu, o ne…
Docnije sam ih prezirao, pa i podsmehivao. Sa nekima se i nakon svega
sprijateljio i zavoleo ih.
Mnogi su se „poobičnili“, postali ozbiljni ljudi sa realnim, svakodnevnim
ponašanjem, navikama, brigama i razgovorima, ali ima onih istrajnih, što
su rešili da ne „odrastu“. Zajedno sa mnom.
Bili su to definitivno simpatični tipovi. Sve im se može osporiti, ali
darovitost za svoj tadašnji zanat i majstorstvo u tumačenju glavne ( i jedine )
uloge u svom životu, svakako ne. O, ne ume to baš svako!
A šta je sa snobizmom danas? Dobro, lako je za to, to sad zavisi od onih
materijalnih mogućnosti. Pa u in – aut foru. Sve piše na tv, nema ti tu šta
da mozgaš! Pitaj gugl, on sve zna! – reko bi moj školski drug Seko Firer.
Al, ja pitam za intelektalni snobizam u aktuelnom trenutku, a sigurno i u
budućnosti? Danas, kad svih vremena razlike ćute ( Santa Maria della salute )?
Dal se to ispoljava ako bezglavo izjuriš iz lokala u kome šizoidno vrišćaju
krmećaci?
Iliti odbiješ da turiš znak jednakosti između zabave i kulture, pak u očima,
glavama i na jezičinama onih normalnih budeš ne snob, nego nadobudna snobčina? I to u pokušaju.
Ne znam…
