Ode narod trbuhom za kruhom
Šest autobusa krenulo je iz Novog Pazara za Nemačku. Odlasci trbuhom za kruhom. To je realnost Novog Pazara, Srbije i Balkana.
Od 1991. godine do danas narod odlazi, u Švedsku, Norvešku, Lihtenštajn, Luksemburg, Belgiju, Holandiju, SAD, Kanadu, Australiju, Novi Zeland, ali ponajviše u Nemačku. Mnogi koji su odavno otišli danas imaju stabilnu situaciju i pronašli su sreću negde gde nisu rođeni.
Ovaj svet je oduvek bio svet migracija, ali nikada Balakan nije zahvatila tako dugotrajna migracija kao od 1991. godine do danas. Ratovi, a za ratovima kriza. Puste su ostale mnoge kuće, ali puste su ostale i fabrike i njive.
Često se u Novom Pazaru čuje izreka: bolje sina u dobru željkovati nego ga na muci gledati. Nije problem samo nezaposlenost nego su problem i male plate mnogih koji rade. Neće omladina da radi u prodavnici ili u butiku za 150 eura.
Neprestane političke prepirke, saobraćajni haos, načičkane zgrade i neplanska gradnja, kriza, nezaposlenost, sve su to faktori za odlazak. Ljudi su dugo čekali i nekakva strana ulaganja, a ispostavilo se da su najbolji ulagači naši, domaći privrednici koji su uložili trud, kapital i znanje u svoje fabrike.
Ipak, i atmosfera kod novopazarskog pravosuđa je potpomogla da ljudi odlaze, jer teško onome ko je tražio pravdu u zgradi novopazarskog suda. Tu bogati mogu da ozvaniče nepravdu, a siromasi ne mogu da dođu do pravde već po pravilu bivaju “krivci”.
Ne odlaze ljudi samo iz Novog Pazara. Odlaze iz Kragujevca, Niša, Beograda, Bijelog Polja, Sarajeva, Mostara, Osjeka, Rijeke…
Balkan se iseljava! Sa izuzetkom nekoliko gradova, Balkan doživljava ekonomski egzodus. Ostaviše kuće, ostaviše zastave, odoše ljudi i narodi.
A lepo su nas u školi učili: čuvajte bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svog.
