Sve manje dece, sve više razvoda

Kada zavirite u istorijske udžbenike, vrlo brzo se suočite sa zaključkom da u Srbiji nikada nije živelo manje ljudi nego danas. Iz porodilišta širom naše zemlje svake godine iznese se hiljadu beba manje nego prethodne – više dece rađalo se za vreme balkanskih ratova, oba svetska rata, pa čak i za vreme bombardovanja. Svakoga dana rodi se samo 176 beba, a umre čak 278 osoba, zbog čega godišnje „izgubimo” grad od 35.000 ljudi.

I dok se ljuljaške u dečjim parkovima sve češće njišu prazne, liste čekanja za staračke domove sve su duže – svaki peti stanovnik Srbije stariji je od 65 godina, a tek svako sedmo dete nije oduvalo 15 svećica na torti. Najveći broj mališana u Srbiji nema ni brata ni sestru jer se mame i tate najčešće odlučuju na jedno dete. Svaki treći bračni par u našoj zemlji uopšte nema naslednike. Svaka treća tridesetogodišnjakinja u Beogradu i svaka četvrta žena u Srbiji koja se nalazi na pragu četvrte decenije nema dete.

Sve ređe izgovaramo sudbonosno „da”, a sve češće se odlučujemo za razvod nego za proslavu srebrne ili zlatne svadbe. Za samo godinu dana matičari su sklopili čak 700 brakova manje, dok su brakorazvodni advokati sve zauzetiji – razvedeno je čak 1.000 brakova više. Svaki treći par u Beogradu i Vojvodini stavlja tačku na bračnu zajednicu, a u brakorazvodnoj statistici završi i svaki četvrti bračni par u Srbiji. Svaki treći muškarac u Srbiji ne nosi burmu, a venčanicu nikada nije obukla svaka četvrta žena. Nacionalni emotivni grafikoni svedoče da 1.719.959 osoba nikada nije stalo na ludi kamen, a sudbonosno „da” izgovorilo je 3.396.240 osoba. Svako četvrto dete u Srbiji rodi se van braka.

Ovo su podaci s kojima će se prvog radnog dana suočiti ministar za brigu o porodici, deci i demografiji, koji ima veoma izazovan zadatak – Kako povećati natalitet u zemlji u kojoj sve manji broj parova izlazi pred matičara, sve veći broj žena odustaje od roditeljstva, a polovina mladih planira da se iz nje iseli? Da li će novo ministarstvo za brigu o porodici biti „treća sreća” – ako imamo na umu da je prvo osnovano 1997. godine (s Bubom Morinom na čelu), a drugo je bilo na saveznom nivou i osnovano je 1998. godine (s Radom Trajković na čelu).

Iako su demografski zakoni prosti i govore da budućnost jedne zemlje zavisi od rađanja, umiranja i emigracija, za nijansu je složenije pitanje kako motivisati mlade ljude da ostanu u zemlji i stvaraju porodicu, kada polovina njih kaže da svoju budućnost vidi izvan Srbije. Ako mlade pitate šta bi ih motivisalo da stvaraju ili prošire porodicu, njihovi odgovori takođe su jasni i nedvosmisleni – stalan posao, krov nad glavom i osećaj psihološke i materijalne sigurnosti. Koliko su njihove želje daleko od realnosti najbolje govori podatak da dve trećine mladih u našoj zemlji, starosti od 16 do 30 godina, živi s roditeljima, a više od 60 procenata mladića i devojaka nema nikakva primanja. Na ludi kamen je stala tek svaka osma mlada osoba, a u svom stanu živi samo deset odsto njih, pokazuju podaci iz najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji, koji svake godine objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije.

S obzirom na to da najveći broj devojaka u našoj zemlji upisuje i završava tzv. društvene fakultete i da najveći broj zaposlenih u zdravstvu, prosveti, državnoj administraciji i socijalnoj zaštiti čine žene, to znači da je država najveći poslodavac za predstavnice lepšeg pola. A ta država je, podsećanja radi, stavila embargo na zapošljavanje u javnom sektoru krajem 2013. godine. Zato i ne čude podaci „Centra za mame”, koji govore da manje od polovine majki u Srbiji ima stalno zaposlenje – petina njih je nezaposlena, trećina radi na crno ili je angažovana na privremeno-povremenim poslovima. Preko 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja ispod republičkog proseka.

izvor: politika.rs