Ja, Kristina Pavlović Rajić
Rođena u Beogradu, gde i danas živi sa porodicom. Gimnazijski je profesor. Svoj poziv smatra najuzvišenijim i veoma odgovornim. Svoje učenike redovno upoznaje s kulturnim svetom Beograda; odvodi ih na književne promocije na kojima se susreću sa savremenim autorima i književnim kritičarima. Objavljene su joj tri zbirke pesama: „Razgrljen krug“ (2018), „Lepeza“ (2019) i „Zelena ljuljaška svemira“ (2022). Doktorand je na modulu Srpska književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ime i prezime: Kristina Pavlović Rajić
Datum i mesto rođenja: 30.01.1976., Beograd
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Praktikujem barem da vikend provedem bez društvenih mreža. Vikend na Liparu, zaseoku Donje Sabante, potpuna je relaksacija uma i ozdravljenje duše od svih užurbanosti gradskog života. Tamo često odlazim. Kultura savremene komunikacije ne dopušta nam da dugo budemo nedostupni, tako da bez mobilnog telefona ne mogu da zamislim svakodnevicu.
Koju osobu najviše cenite: Mnogo je divnih ljudi koje volim i poštujem. Posebno cenim mog čoveka, Nikolu Rajića, jer je moralno stamen, muževan, sasvim posvećen porodici, vredan, plemenit…
Grad u koji želite ponovo otići: Kragujevac, uvek mu se iznova vraćam. Tu je naša porodična oaza.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Voćni jogurt koji smućkam u kombinaciji domaćeg džema od kajsija ili šljiva s jogurtom. To mi je uvek dobrodošla užina.
Kome najviše verujete: Mojoj baki Radmili. Ona je moj anđeo čuvar, oslonac, podrška. U njemom domu se uvek osećam kao princeza.
Gde se najbolje odmorite: Na plovidbi beogradskim rekama, Savom i Dunavom. Pružim se na pramcu, sunčam se, osećam vetar u kosi, beskraj plavetnila… Suprug i ja se usidrimo obično kraj Lida ili na Ušću da popijemo kafu ili da ručamo.
Najbolji dan u životu: Rođenje sina Borisa. Pretočila sam taj doživljaj ponosa i sreće u stihove:
RAĐANJE ČOVEKA
Na Gazeli se smenjuju svetla.
Život svečano treperi pahuljama.
Koračam ka sali kraj prozora.
Na žici anđelskog bdenja i mogućeg kopnenja,
Koračam ponosna. Noćas će se roditi jedan čovek.
Čovek, koga ću ja roditi. Izazov je sve što predstoji.
Izazov koji će se krvlju u radosnicu izliti,
Poljupcem u čelo privito na majčine grudi.
Poslednja laž na koju ste naseli: Ne nasedam na laži. Dobro čitam ljude, čemu učim i svoje učenike. Savetujem ih da preispituju situacije i reči, da osluškuju svoju intuiciju. Autoritete treba u izvesnom smislu poštovati, ali se nikome ne veruje bezuslovno jer znanje može da bude i opasno oružje.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Gotovo sam svakodnevno aktivna na Fejzbuku. Povremeno pravim pauze kako bih se posvetila bližnjima i kako bih provela vreme u prirodi. Društvene mreže vidim kao značajna mesta savremenih književnih okupljanja. Tu sam stekla divne saradnike, prijatellje i čitaoce, do kojih u realnom svetu verovatno nikada ne bih doprela.
Najlepši poklon koji ste dobili: Svi su darovi lepi, svaki na svoj način. Posebna su tri moja portreta koja sam dobila u različitom vremenskom perioda od tri slikara – Boška Filipovića, Branka Vasiljevića i Redžepa Memiševića, koji su izrazili želju da oslikaju moj lik. Ovom prilikom im javno zahvaljujem. Lepo je biti i s one strane umetnosti.
Omiljena životinja: Patuljasta šnaucerka Strelka, naš kućni ljubimac.
Omiljeni muzičar ili bend: Slušam različite muzičke žanrove, ali recimo Tom Odel. Prija mi njegov stil pevanja.
Omiljeni pisac: Miloš Crnjanski.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Olga Tokarčuk „Pamtivek i druga doba“
Omiljeni filmski lik: Marija iz mjuzikla „Moje pesme, moji snovi“.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Kup evropskih šampiona 1991. godine u Bariju, kada je Crvena zvezda pobedila Olimpik.
Tim za koji navijate: Crvena zvezda.
Omiljena narodna izreka: Ako ne počneš, nećeš ni završiti.
Koje pitanje najviše mrzite: Ne postoji.
Vaša najveća nada: Najveća nada je da će narod prozreti sve belosvetske podvale i da će se suprotstaviti bezumnosti i sunovratu čovečanstva u svakom smislu.
