Ja, Igor D. Marković
Školovao se u Leskovcu i Beogradu. Novinar i kolumnista. Objavljivao u periodici.
Ime i prezime: Igor D. Marković
Datum i mesto rođenja: 15.5.1988.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Kao bez cigareta, u pokušaju da se prebrodi kriza. Ispunjavajući vreme hobijima koje mi to sokoćalo otima. A Možda bih te sedmice uvodio fiksni telefon.
Koju osobu najviše cenite: Ne postoji jedna osoba, zapravo tu je niz osoba kojim sam zaista fasciniran. Neke od njih više nisu sa nama a neke bi se zbog svoje skromnosti postidele kada bih imenovao.
Grad u koji želite ponovo otići: U Prestoniocu svog odrastanja od pre 20 i kusur godina u kojoj sam se više puta rodio. Dakle Leskovac.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Hleb.
Kome najviše verujete: Bogu, jer ima razumevanja da ne verujemo u njega.
Gde se najbolje odmorite: U zagrljaju.
Najbolji dan u životu: Mislim da je bio petak.
Poslednja laž na koju ste naseli: Biće sve u redu…
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Možda previše.
Najlepši poklon koji ste dobili: To je nedvosmisleno posveta na jednoj knjizi.
Omiljena životinja: Moj afrički jež.
Omiljeni muzičar ili bend: U različitim dobima smenjivale se su grupe i muzičari. Trenutno to je R.A. the Rugged Man.
Omiljeni pisac: Radoje Domanović
Poslednja knjiga koju ste pročitali: ,,Kalem’’ Vasko Popa.
Omiljeni filmski lik: Džoker. Znam jednom će pobediti!
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Tog leta sam prvi i jedini put bio učesnik turnira u boćanju,umalo da osvojimo pehar. Ni danas ne znam pravila.
Tim za koji navijate: Rado navijam za autsajdere.
Omiljena narodna izreka: ,,Kad’ čovek nema svog dobra, tuđe zlo premeće’’.
Koje pitanje najviše mrzite: Ne volim ni jedno pitanje iz kurtoazije. Nakon odgovora na takva pitanja često usledi neprijatna tišina.
Vaša najveća nada: Da će se svet sutra bar malo postideti sadašnjeg.