Ja, Dragana Đurica

Ime i prezime: Dragana Đurica

Datum i mesto rođenja: 9. oktobar 1979.godine, Beograd

Kratka biografija: Beograđanka po rođenju, Evropejac po mentalitetu, kosmopolita u duši. Znanje različitih jezika i akademske diplome iz političke i razvojne ekonomije sticala u Srbiji, Americi, Grčkoj, Belgiji. Svoj profesionalni rad već 20 godina ulaže u regionalnu saradnju zapadnog Balkana i njegovu budućnost kao i budućnost Srbije u EU. Trenutno je u službi generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji, pre toga diplomata i zadužena za ekonomsku saradnju i EU integracije zapadnog Balkana u Savetu za regionalnu saradnju.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: U druženju i pravoj socijalnoj interakciji sa dragim ljudima, smišljanju konstruktivnih životnih i poslovnih ideja, u sportskim aktivnostima, u prirodi, u čitanju knjiga, u gledanju dobrih koncerata, pozorišnih predstava i filmova, etc., etc. Mobilni telefon bi trebalo da nam bude korist i nužnost, ali je, na žalost, postao mnogo više od toga. Iako je sjajno komunicirati u pokretu, povezivati se brzo i u svako doba sa dragim ljudima i imati „svet na dlanu“ kroz razne aplikacije, postoji rizik od stvaranja zavisnosti, smanjenja realne interakcije, prelaska granice pristojnosti, gubitka privatnosti i nedostatka pažnje. Zato je važno svesno upravljati upotrebom mobilnih telefona kako bi se očuvao balans u životu.

Koju osobu najviše cenite: Moj svet je „šaren“ i ljudi koje ceo život okupljam sa različitih krajeva sveta su moje veliko bogatstvo, brižljivo ih čuvam i negujem. Kvalitetne i pozitivne različitosti me oplemenjuju i inspirišu da pomerim svoje granice, proširim vidike, znanje i unapredim sopstvenu ličnost, a opet bez bilo kakve opasnosti za ugrožavanje ličnog integriteta i nasleđa.

No, iznad svega cenim ljude koji su sposobni da zaista poklone sebe u međuljudskim relacijama. Ostavljanje „sebe“ na poslu, brzina življenja i tehnologije sa kojima smo se saživeli su puno doprineli površnosti, uzimanju pravih vrednosti zdravo za gotovo i gubljenju suštinske ljudske dinamike. Stoga svaka pravedna, čestita i topla ličnost, koja drugim ljudima pristupa otvoreno i bez „fige u džepu“, ima moje posebno poštovanje, bez obzira na poreklo, status, diplome, funkcije…

Grad u koji želite ponovo otići: Pariz i Istanbul dele prvo mesto. „Grad svetlosti“ me uvek iznova očara svojom društvenom i romantičnom atmosferom, impozantnom arhitekturom, umetničkom scenom, te modnim stilom koji me jednako fascinira, bilo da iz bistroa posmatram ljude na ulici ili pratim zvaničnu sedmicu mode. Istanbul, kao jedinstveni megalopolis, svetsko čudo koje spaja dva kontinenta i toliko različitih kultura i istorijskog nasleđa, za mene svaki put predstavlja nezaboravno i veličanstveno iskustvo.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Uglavnom delikatesi u malim zalogajima. Što manji zalogaji – to bolje! Od namirnica konkretno, škampi, na sve načine.

Kome najviše verujete: Sebi, iako ne pretenciozno. Postoji puno ljudi u mom životu u koje imam neizmerno poverenje, pre svih u moje roditelje, ali smatram da svaka osoba mora da radi na svom unutrašnjem samopouzdanju, životnom znanju, ljudskim i profesionalnim veštinama, intuiciji i osećaju za pravednost, što je od suštinske važnosti za jedan čestit i ispunjen život.

Gde se najbolje odmorite: Na ostrvu Santorini, u njegovim jedinstvenim bojama prilikom izlaska i zalaska sunca. To je moje magično mesto, gde me energija vulkana regeneriše i omogućava mi da „punim baterije“.

Najbolji dan u životu: Dva dana – kada sam saznala da ću postati majka i kada sam postala majka. Božanstveni dani. Neopisivi.

Poslednja laž na koju ste naseli: Laži me povređuju i vređaju inteligenciju; ne želim da ih se prisećam i dajem im na značaju. S godinama sam shvatila da je za lično emocionalno i psihološko zdravlje neophodno „otpustiti“ ružne stvari od sebe. Ne treba ih zaboraviti, koliko u kontekstu izgradnje životne mudrosti, ali ne treba ni živeti u zameranju i sećanju na povrede, već se fokusirati na osnaživanje sopstvene ličnosti, kao i stvaranje srećne i ispunjene sadašnjosti i budućnosti.

Na žalost, okruženi smo lažima u našoj svakodnevnici i na širem nivou. Licemerjem, takođe, koje smatram za „prvog rođaka“ lažima. Za borbu protiv toga je potrebna kritička misao, otvoren um i britak jezik koji lažima može kontrirati pravdom i istinom, te kolektivna odgovornost koja laži i prevare mora sankcionisati na društveno odgovorne načine.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Vrlo selektivno, limitirano i samo onoliko koliko to posao zahteva, a i to bih volela da prepustim nekome ko se time profesionalno bavi. Društvene i lične kontakte više volim da negujem uživo. Ljudi i međuljudske veze se neguju u realnom svetu, ne u virtuelnom.

Najlepši poklon koji ste dobili: Bezuslovna, bezrezervna ljubav i ponovno odrastanje kroz blagoslov roditeljstva.  

Omiljena životinja: Pas, pa konj. Plemenita bića od kojih ljudi mogu da nauče mnoge vrednosti poput vernosti, empatije, poštovanja, hrabrosti, viteštva i bezuslovnog prijateljstva.

Omiljeni muzičar ili bend: Lista omiljenih je poduža, teško je izdvojiti No.1. Kako mi je svet raznolik, tako su i moji muzički afiniteti, koji zavise od prilike i rapoloženja, te iz mog automobila ili kuće možete čuti dobar rok i bluz, ali me isto tako možete „uloviti“ da posle opere ili koncerta filharmonije idem na „živu“ starogradsku muziku i sevdalinke.

Omiljeni pisac: Opet me stavljate na težak izbor (smeh). Čitalac sam zaista raznolikog štiva, pošto volim da stičem znanje u različitim oblastima. Lično sam ljubitelj klasične književnosti i poezije iz viktorijanskog perioda i doba romantizma. Među klasičnim književnicima, neprevaziđeni su mi sa svojim raznovrsnim društvenim i psihološkim strukturama Tolstoj i Dostojevski, od savremenih Pamuk. Među pesnicima, kako da odaberem između duša koje su napisale „Čajlda Harolda“ i „Ona hoda u lepoti“ (Bajron), ili veličanstvenu odu prijateljstvu „In memoriam“ (Tenison) čiji je svaki stih pouka i filozofija ljudskih vrednosti.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Poslednja knjiga (koju trenutno čitam) je iz profesionalne oblasti, „Istorija diplomatije“ od prof.dr. Davida Dašića, koju je velikodušno poklonio Evropskom pokretu.

Volim da pomenem i neke drugačije knjige na koje se često vraćam. U različitim životnim fazama je to knjiga „Žene koje trče s vukovima“ od dr. Klarise Pinkole Estes, koja kroz arhetipske priče i mitove pruža duboku, kompleksnu analizu i inspirativne poruke o ženskoj snazi, slobodi i samopouzdanju. Tu je i „Filosofija palanke“, Radomira Konstantinovića, kao podsetnik (na žalost još uvek) na neophodnu borbu protiv svega što je zlo i štetno u našem društvu.

Omiljeni filmski lik: Forest Gamp iz istoimenog filma i gospođa Sili iz filma „Boja purpura“. Dva različita simbola: sreće i borbe sa životnim nedaćama, uz očuvanje čestitosti, dobrote i jednostavnosti ličnosti (koju ne treba nepravedno poistovetiti sa nedostatkom inteligencije, kako ljudi to često znaju da čine).

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Svaka pobeda Partizana.

Tim za koji navijate: Za druge se navija, Partizan se voli.

Omiljena narodna izreka: Čini dobro i dobrome se nadaj.

Koje pitanje najviše mrzite: Bilo koje pitanje koje prelazi granicu vaspitanja, dostojanstva i privatnosti.

Vaša najveća nada: Sve će na kraju biti dobro; ako nije dobro, nije još kraj. Najbolje tek dolazi.