Đaci bez udžbenika

BUJANOVAC (AA) – Đaci albanske nacionalnosti iz Bujanovca, Preševa i Medveđe na jugu Srbije ni ove godine nemaju udžbenike na maternjem jeziku. U Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine kažu da je reč o kršenju dečjih prava, a iz srbijanskog Ministarstva prosvete da preduzimaju „razne afirmativne mere da se udžbenici što pre obezbede“. Kako se u ovoj situaciji snalaze đaci srednje škole „Sezai Surroi“ iz Bujanovcu, ekipa Anadolu Agency (AA) zabeležila je na licu mesta.

Učenica prvog razreda Vanesa Latifi jedna je od 900 đaka škole koja podučava gimnazijalce, buduće medicinske tehničare, mašinske tehničare, finansijske administratore, elektro-tehničare, auto-mehaničare i bravare. Iz zvaničnih i odobrenih udžbenika uče samo albanski jezik i književnost i strane jezike. Vanesa će biti medicinska sestra, a da bi imala odakle da uči prinuđena je da većim delom časa zapisuje diktiranje. Snalazi se i tako što kopira sveske i beleške prethodnih generacija.

„Knjige nemamo. Kopiramo, onda učimo i tako… Učimo i s televizora. Profesor napravi neku prezentaciju, on to prezentuje i mi učimo“, priča Anesa.

Jedan od njenih nastavnika Argent Ferati na nastavi koristi laptop i televizor kojima je opremljena svaka učionica. Za pripremu jednog školskog časa, on utroši najmanje 4 sata čitajući na engleskom, nemačkom i srpskom, da bi na kraju sve to preveo na albanski jezik.

„Meni nije teško, ali đacima jeste. Ako bi hteli da pročitaju nešto više od toga što im dam – nemaju udžbenike. Njima to nedostaje. Imaju mnogo pitanja: ‘Zašto nemamo tekstove na našem jeziku?’, ‘Zašto uvek profesori moraju da diktiraju, a mi da pišemo?'“, priča Ferati.

Kada bi, dodaje, sve lekcije anatomije diktirao umesto što prezentacije priprema, zapisivanje bi trajalo bar 9 sati. Smatra da bi prevođenje srbijanskih udžbenika moglo biti problematično jer je neophodno da prevodilac bude iz medicinske struke, kako ne bi došlo do grešaka.

„Nije moguće da se prevede tekst tačno sa srpskog na albanski, mora to da se uzme ili iz Albanije ili sa Kosova, da se vidi sa čime oni uče. Ako ima nešto što Ministarstvo prosvete Srbije ne uvažava, možemo mi sami tu da koordinišemo i da napravimo još bolji tekst od tog koji postoji“, predlaže ovaj nastavnik.

Prevod već odobrenih udžbenika, napisanih na srpskom jeziku jedna je od mogućnosti koje dozvoljava zakon u Srbiji, kažu u Ministarstvu prosvete. Kao druga opcija postoji pisanje autorskih udžbenika na manjinskom jeziku.

Međutim, u Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine ističu da su ove mogućnosti problematične.

„Probali smo da rešimo problem kroz prevodioce, ali su ‘magnetic field’, magnetno polje, na albanski preveli kao ‘magnetni pašnjaci’, pa su preveli ‘sfere’ kao ‘lopte’. Nedopustivo je da se u udžbenicima naprave takve suštinske greške. Imali smo i lokalne autore, ali malo“, kaže predsednik Saveta Ragmi Mustafa.

Zakon kao mogućnost dozvoljava i uvoz udžbenika iz zemlje matice, ali uvezeni udžbenik mora da pokriva 70 odsto sadržaja važećeg plana i programa u Republici Srbiji. Mustafa i u tome vidi problem jer je obrazovanje u Albaniji otišlo dalje u reformi.

U Ministarstvu prosvete Srbije ističu da je uspostavljena efikasnija saradnja u pribavljanju nedostajućih udžbenika na albanskom jeziku.

„Izdavačka kuća ‘Albas’ je na inicijativu Ministarstva, a na osnovu liste udžbenika dostavljenog od strane Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, pokrenula proceduru uvoza udžbenika iz Republike Albanije. Posle stručne ocene kompatibilnosti kurikuluma udžbenika koji su predmet uvoza iz Republike Albanije, udžbenici koji budu podudarni sa našim programom nastave i učenja u najmanje 70 odsto, biće uvezeni i dostupni učenicima“, odgovaraju u Ministarstvu prosvete Republike Srbije.

Osim toga, u toku je usaglašavanje bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Albanije u oblasti obrazovanja koji će, najavljuju u Ministarstvu, uskoro biti potpisan, a mešovite komisije eksperata resornih ministarstava obe države „rade na modelima pribavljanja udžbenika“.