Biserko: Srbija trebalo da bude prva zemlja koja je priznala Kosovo

Ona je navela da bi to bio pokazatelj da je Srbija spremna da prihvati novu realnost, da se okrene vlastitom razvoju i tako pokrene kompletan region.

“Srbija je to davno trebalo da uradi i to je trebalo prva da uradi u postojećim granicama. To onda Srbiju čini ozbiljnim akterom u regionu. Stalno se poziva da je najveća, faktor stabilnosti, to bi bio gest koji bi pokazao da je Srbija spremna da prihvati novu realnost, da se okrene vlastitom razvoju i tako povuče region. Ceo region ima sumnje u to šta Srbija želi, to se vidi po njenom ponašanju i na Kosovu, u Bosni, Hrvatskoj”, kazala je Biserko za televiziju N1 iz Sarajeva.

Ocenila je da Srbiji odgovara “zamrznuti konflikt”, jer stalno računa da će se međunarodni kontekst promeniti njoj u korist i da će vreme pokazati da te zajednice ne mogu zajedno da žive.

Prema njenim rečima, Srbija pokušava da vrati stanje na staro, time što je Rusija ušla u region.

“Srbija više služi ruskim nego srpskim interesima. Geografski Srbija pripada evropskom krugu, vezana je za region – a ponaša se kao da sebe ne vidi u regionu, stalno gleda savezništvo sa većim silama, a od nedavno je okrenuta ka Višegradskoj grupi koja ima problema sa određenim vrednostima EU, ta ksenofobija, antimigratska, islamofobija…”, kazala je Sonja Biserko.

Navela je da je Kosovo tema koja je aktuelna od sedamdesetih godina 20. veka, a na Kosovu je otvoreno i srpsko pitanje u Jugoslaviji.

“Tada se već zapravo došlo do zaključka da je nemoguća misija dominirati albansku populaciju na Kosovu s obzirom na brojnost. Pokušalo se tokom devedesetih ići na podelu, amputaciju. Rat na Kosovu je išao da se smanji broj Albanaca, ovo etničko čišćenje, oko 700-800 hiljada Albanaca koji su proterani, čiji su dokumenti spaljeni, kako se kasnije ne bi mogli vratiti. NATO intervencija je sprečila tu vrstu scenarija, tako je Srbija izgubila Kosovo u ratu”, rekla je Sonja Biserko.

Prema njenim rečima, nakon incidenata na Kosovu 2004. godine, međunarodna zajednica je donela kriterijume po kojima će rešavati budući status Kosova, a to znači da nema podele, da nema vraćanja na staro i da nema priljučenja Kosova Albaniji.

“Albanci, Kosovari, oni su većinom protiv podele. To je priča koju potencira (predsednik Kosova Hašim) Tači, on je usamljen u tome. Društvo je protiv. Većina Srba je protiv podele. Po mom uverenju, mislim da je to poslednja faza raspada Jugoslavije, da tako treba tretirati to, čak i međunarodna zajednica bi trebalo da zauzme taj stav, a istovremeno raditi na normalizaciji odnosa, a Beograd na što većoj zaštiti srpske zajednice i njenu održivost na Kosovu. Oni se zalažu za neke teritorije, a ne neke ljude. Oni negiraju multietnički kontekst koji je zagarantovan našim ustavima”, kazala je Biserko.