Ja, Mirza Halilović
Mirza Halilović je rođen u Novom Pazaru 29. novembra 2005. gde upravo završava Gimnaziju. Do sada je režirao i montirao četiri dokumentarna filma. Objavljivao je u časopisu SENT. Pohađa radionicu kreativnog pisanja Enesa Halilovića. Upravo je debitovao zbirkom poezije "Stalaktit".
Ime i prezime: Mirza Halilović.
Datum i mesto rođenja: 29.11.2005 u Novom Pazaru.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Dve su solucije; ili ga dobro sakriti, ili ga polomiti.
Koju osobu najviše cenite: Onu od koje imam šta čuti.
Grad u koji želite ponovo otići: Bodrum, jer bio sam tamo sa dve godine, a zaboravio sam taj grad.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Hleb, sir i paradajz. Kako god se to jelo zvalo.
Kome najviše verujete: Bogu.
Gde se najbolje odmorite: Tamo gde je još uvek svež vazduh.
Najbolji dan u životu: Rođenje sestre. (16.3.2021.)
Poslednja laž na koju ste naseli: Zaista se ne mogu setiti koja je poslednja, ali zasigurno sam ja taj koji me je ubedio u laž.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Generalno koristim telefon radeći ili slušajući nešto pametno na njemu, ali mi ni dangubljenje na istom nije strano. Kada se književnost preseli sa papira na Instagram, možda postanem još aktivniji. Svakako se trudim smanjiti vreme za ekranom.
Najlepši poklon koji ste dobili: Bila bi to Molten košarkaška lopta, poklon od dedinog brata Redžepa. Kad je ustao nakon teške bolesti, smogao je snage da dopešači do moje kuće i pokloni mi loptu. Detinjstvo sam proveo šutirajući je. Uskoro nastupa peta godina kako je “propala kroz zemlju”.
Omiljena životinja: Mačka.
Omiljeni muzičar ili bend: The Weeknd. Inače sve manje i manje slušam muziku.
Omiljeni pisac: Kavafi, Hikmet ili Borhes. Neko od njih trojice.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: “Izlazak zveri”, poema Ivane Velimirac.
Omiljeni filmski lik: Anton Čigur iz filma “Nema zemlje za starce”.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Polufinale svetskog prvenstva u fudbalu 2014. godine, duel Brazila i Nemačke. Na poluvremenu sam prešao navijati za Nemce.
Tim za koji navijate: Svaki koji igra protiv Mančester Sitija.
Omiljena narodna izreka: Sve suvišno škodi.
Koje pitanje najviše mrzite: Ono koje se postavi, a ne sluša mu se odgovor.
Vaša najveća nada: Kažu Latini: “Mlađi vo se uči orati od starijeg.” Moja najveća nada je da će se u budućnosti, neki novi pesnik, učiti pisanju čitajući mene, baš kao što sam se ja učio od svojih prethodnika.
