Ja, pisac Milan Lukić
Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju, prozu i kritiku, a bavi(o) se i pozorištem i folklorom. Objavio je tri zbirke pesama: Telo (1994) – nagrada ’Vladislav Petković Dis’ za prvu zbirku, Body & Copper (2013) – nagrada ’Milan Rakić’ i Sa poligrafa (2022), i Antologiju narodnih pesama o Marku Kraljeviću (1996), sa Ivanom Zlatkovićem. Član UKS, UFS, PANU.
Ime i prezime: Milan Lukić
Datum i mesto rođenja: 1. 9. 1963.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Nikako.
Koju osobu najviše cenite: Alija Sirotanović.
Grad u koji želite ponovo otići: Antwerpen.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Kavijar, crveni ili crni, svejedno.
Gde se najbolje odmorite: U krevetu.
Najbolji dan u životu: Prvi.
Poslednja laž na koju ste naseli: Ne sećam se.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Više nego što bi trebalo.
Najlepši poklon koji ste dobili: Aplauzi posle Joneskove Lekcije, u AP Branko Krsmanović, 90-ih godina XX veka
Omiljena životinja: Markov Šarac.
Omiljeni muzičar ili bend: Miles Davis.
Omiljeni pisac: Šekspir.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: I. Zlatković, Sirotna knjiga.
Omiljeni filmski lik: Toto (Miracolo a Milano)
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: FK Borac, Lesnica – Crvena zvezda, Beograd, 70-ih godina XX veka.
Tim za koji navijate: Crvena Zvezda, od pre 30-ak godina.
Omiljena narodna izreka: Za dobrog psa nema lošeg tartufa.
Koje pitanje najviše mrzite: Prethodno.
Vaša najveća nada: Da će lek protiv ćelavosti biti pronadjen u narednih 15 godina.