Natali Beljanski Popović: SRBIJA IMA ŠTA DA PONUDI SVETU

• Kreativne industrije predstavljaju ozbiljan identitet Srbije u ovom trenutku. Naša aj-ti scena je izuzetno uspešna. Značajno je predstaviti ovu vezu između umetnosti, tehnologije i nauke. Istovremeno, treba da prezentujemo velikane naše umetničke scene, ono najbolje što možemo da ponudimo. Ovde, u Francuskoj, to je još lakše, jer je veliki broj naših najvećih umetnika živeo i radio u ovoj zemlji, tako da su već poznati i priznati kod ovdašnje publike. Samo treba raditi na kulturi sećanja – ističe Natali Beljanski Popović.

Naša sagovornica naglašava da bi ključ uspeha trebalo da bude kombinacija predstavljanja mladih i afirmisanih umetnika, kao i da se poznati stvaraoci predstave na novi način. Uz likovne umetnike, tu se misli i na film, muzičku scenu, književne večeri. Planirani su i časovi srpskog jezika, ne samo za decu, već i za odrasle, jer ima sve više Francuza koji se vezuju za srpsku umetnost i kulturu. Kada je reč o turizmu, radi se na tome da se prenese deo paviljona Srbije sa izložbe “Ekspo Dubai”, koja na savremeni način, kroz nove tehnologije, predstavlja našu baštinu, od Vinče i Lepenskog vira, preko Tesle, do današnjih vremena.

Uloga kulturnih centara u svetu poslednjih dvadesetak godina se mnogo promenila.

Nekadašnje najznačnije centralno prezentovanje umetničke scene zamenile su aktivnosti hibridnog tipa koje kombiniju kulturu, umetnost, aj-ti, ekonomiju, arhitekturu, čak i gastronomiju. Diplomatski nacionalni kulturni centri, takođe, prolaze kroz određenu tranziciju. Potrebno je prilagođavati se savremenim tokovima. Sve se menja – naglašava naša sagovornica.

Beljanski ističe i izuzetan položaj Kulturnog centra Srbije, u samom centru Pariza, prekoputa Bobura, u pešačkoj zoni, gde bi umetnici mogli da se predstavljaju i unutra, i napolju.

Jedino što Centru trenutno ozbiljno nedostaje, kaže, jeste francuska publika. Zato namerava da razvija različita partnerstva sa pariskim galerijama, od kojih je neke već osmotrila, u cilju organizovanja zajedničkih izložbi savremenih umetnika iz Srbije, koje bi, zatim, svoju publiku dovele i u naš Kulturni centar.

Fascinantno je to što je Centar preživeo tolike godine. I sjajna, i teška vremena.

Jedini je opstao, od velikog broja kulturnih centara koji su ranije postojali. Uz to, nalazi se u ovakvom gradu, i na takvoj poziciji. Zbog toga mi predstavlja izuzetan izazov, i ogromnu odgovornost, to što sam preuzela njegovo vođenje.

U tom smislu ima bogato iskustvo. U kulturi radi poslednjih dvadesetak godina. Vodila je sedam godina galeriju savremene umenosti u Novom Sadu, na festivalskom polju bila je aktivna na “Egzitu”, u “Sinema sitiju” i Festivalu uličnih svirača, bila deo projekta Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, čak i vodila prvi tim koji je pravio nacrt strategije. U Kulturni centar Srbije u Parizu stigla je kao direktor Kulturnog centra “Prostor” iz Umetničke asocijacije “Inboks” u Petrovaradinu, koji je u potpunosti orijentisan ka savremenoj umetničkoj sceni na filmskom, muzičkom i likovnom planu.

Nameravam da to iskustvo sada iskoristim na ovom mestu – ističe Beljanski.

Neminovno, nametnula se i tema kulturne ponude Pariza. Ima i onih koji ističu da ovaj grad možda više nije kao što je nekada bio na umetničkoj mapi sveta.

Čudni su mi ljudi koji su zabrinuti zbog toga što se menjaju gradovi u kojima živimo. To je život. Potpuno je normalno da se i Pariz menja. Meni je to ne samo normalno, već i uzbudljivo. Otkrivaš stalno drugačiji grad, koji živi i diše na novi način. A kulturna scena Pariza je i dalje izuzetno bogata. Potpuno je neosavladiv i neosvojiv, nemoguće ga je otkriti u potpunosti. Fantastično je živeti u gradu koji i posle dvadeset ili trideset godina, možeš i dalje da otkrivaš. Nema mnogo takvih gradova.

PROGRAM Kulturnog centra utvrđuje Ministarstvo kulture u Beogradu na godišnjem nivou.

Pre nekoliko meseci usvojen je protokol između ministarstava spoljnih poslova i kulture, i on definiše ulogu centara u razvoju kulturne politike Srbije. Za razvoj kulturne diplomatije ključnu ulogu imaju centri u Parizu i Pekingu, dok je u planu otvaranje još nekoliko u svetu. Za godišnji program je odgovorno Ministarstvo kulture.

Konkurs se objavljuje tokom leta za sledeću godinu i, kada je reč o Parizu, uvek su dobrodošli projekti koji imaju neku vezu s Francuskom – ističe Natali Beljanski Popović.

izvor: Novosti.rs