OČINSTVO

Radilo se o bagremovom cveću.
O neradu. Nasleđivanju.
Odeni moju belu košulju i ne žvaći
ništa belo izuzev jagnjeta,
stvorenja što bleji kao Viljem Blejk,
pa da ti se zubi zaoštre kao kurjaku,
pa da saznam zašto je neveran svaki Toma osim
Zdravkovića, da saznam
zbog čega si crni sin u belom svetu,
sine moj.

Radilo se o hronologiji. O
funkciji uglastih prostora.
To je ono mesto gde nemost otvara stigme
kao što se u proleće otvaraju pupoljci,
mesto gde je matematika laka, a broj uglova sobe
usklađen sa brojem dodeljenih nam sati.

Kada između jednog i drugog nastane zjap,
metafizičar Zdravković nadglasa kurjaka
procenom da je duboko i daleko. Ali ja,
pobornik njutnovske fizike,
znam da moć oca i sina počiva u odbacivanju
dokaza svih vrsta. U poricanju
činjenice da si ti tamo, a ja – međutim – sada,
da ja sam onde, a ti – pak – onda.

Osvetli ogledalo. Dobro ti
stoje bela košulja i krvožednost.
Da li mi veruješ da staklo ima jedino površinu?
Osvetli ga nečim crnim. Negativ
jesi i negativ ćeš biti. Što će reći –
dotakni dno života. Ne dodiruj ama baš ništa drugo.

Nenad Jovanović