Ja, Mirjana Frau Gardinovački
Rođena u Novom Sadu. Diplomirala na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na kom je za vreme postdiplomskih studija osnovala i uređivala „Međutim“ – časopis za književnost, umetnost, kulturu i civilizacijska pitanja. Piše poeziju, prozu, književnu kritiku i eseje. Laureat je 32. Festivala mladih pesnika u Zaječaru 2016. godine, gde joj je objavljena poetska zbirka „Puj, pike“. Dobitnik je nekoliko nagrada za kratku priču u konkurenciji autora do 35 godina. Poezija joj je prevođena na nemački, rumunski i rusinski jezik, te objavljivana u zbornicima i antologijama. Uvrštena je u izbor reprezentativnih stvaralaca novosadske književne scene u okviru specijalnog izdanja časopisa za teoriju i književnost „Polja“ objavljenog na nemačkom jeziku u svrhu promocije srpske književnosti na Međunarodnim sajmovima knjiga u Lajpcigu, Beču i Frankfurtu. Saradnik je i lektor u Govornoj redakciji Kulturnog centra Novog Sada i urednik Međunarodnog festivala proze – PROSEFEST.
Ime i prezime: Mirjana Frau Gardinovački
Datum i mesto rođenja: 12. 1. 1987. Novi Sad
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Moram priznati da o tome do sada nisam razmišljala, niti sam bila u situaciji da ne koristim mobilni telefon sedam dana. Kada danas postavite nekom ovo pitanje (čini mi se uglavnom mlađim generacijama (a što samo njima?!)), mislim da je po sredi nešto sasvim drugo. Vreme provedeno uz mobilni telefon nije nužno uvek gubljenje vremena uz efemerne sadržaje, niti je uvek beg od stvarnosti (onome kome jeste, tom pomozi, pitaj ga kako je, pozovi ga u šetnju, ne upiri prstom odmah). Verujem (i više nego često to činim) da se vreme kvalitetno može provesti uz knjigu (ovakav odgovor i nije preveliko iznenađenje, složićete se), ali i u razgovoru i druženju. Deluje da se premalo družimo, a period pandemije je daleko iza nas da bismo ga i dalje koristili kao izgovor.
Koju osobu najviše cenite: Moju četvorogodišnju sestričinu Unu. O doslednosti sebi i upornosti, verovali ili ne, učim od nje.
Grad u koji želite ponovo otići: Istanbul – omamni spoj orijenta i urbane supkulture.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Mamina domaća supa. Veliki sam gurman i uživam u spremanju hrane, sa velikom pasijom se posvećujem kulinarstvu. Nebrojano puta do sada sam spremala domaću supu. Nijednom nije bila kao mamina, uvek je nedostajalo nešto. Do danas nisam pronašla reč za taj sastojak. Verujem da se zove nedostajanje.
Kome najviše verujete: Vlastitim pogreškama.
Gde se najbolje odmorite: Poslednjih godina me posebno osnaži odlazak na selo. Posebna umna relaksacija za mene je fizički rad. Naročito uživam u onim poslovima koji se (pogrešno) ne nazivaju „ženskim“, obožavam rad sa drvetom, obožavam tatin alat…
Najbolji dan u životu: Više od polovine svog dosadašnjeg života provela sam bežeći od patetike, smatrajući je slabošću duha pa i uma. Pogrešno. Nema lepšeg od prepuštanja pitomosti običnog, jednostavnog, onog što dolazi iznutra, nepatvoreno, neplanirano, nebrušeno. Najbolji dan u životu dan je Dušanovog i mog venčanja. Tog dana je naša velika porodica poslednjiput bila neokrnjena. Pomalo zdravi ali živi – svi su bili tu…
Poslednja laž na koju ste naseli: Toliko nasedam da više i ne pamtim. Nepopravljivo verujem u ljude i tvrdoglavo ne odustajem od toga. Najpre jer verujem u sebe kao prijatelja, znam koliko se dajem i do koje mere sam spremna sebe da uložim. Fatalista sam.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Ne umem da ocenim. To verovatno znači da sam onlajn i više nego što mi je zaista potrebno.
Najlepši poklon koji ste dobili: Aku-šrafilica! Rođendanski poklon od muža, za sve moje majstorije! 😊
Omiljena životinja: Pomalo sam zoofobična… Volim životinje, ali nekako nam ne ide… 😊
Omiljeni muzičar ili bend: Što je dalji dan kada je izašao iz života, sve potresnije mu se divim: moj otac, Milan Kolarski, vokalni solista Radio-televizije Vojvodine. Od njega sam učila o predanosti i posvećenosti profesiji, o vokalnoj tehnici i preciznom tonu, o dikciji i svim finesama zbog kojih danas znam da uživam u dobroj muzici.
Omiljeni pisac: Pogledati odgovor na pretposlednje pitanje.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Sečaj se večkrat na Vali“ Aleksandra Tišme, po treći put pre nekoliko dana.
Omiljeni filmski lik: Florens Foster Dženkins (u istoimenom filmu igra je sjajna Meril Strip).
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Jednom prilikom me je tata poveo u šetnju. Prolazili smo pored Stadiona Vojvodine. Pripremala se utakmica (verovatno neka ’tries treća liga’, pošto je bilo slobodnih karata napretek). Tata i ja, dva najnesportskija lika, smestili smo za sto u roštiljnici ispred stadiona. Pa kad je zamirisalo!
Tim za koji navijate: Odgovor na pređašnje pitanje veoma glasno govori o značaju sporta u mom životu.
Omiljena narodna izreka: Tiha voda breg roni. Mada je u mom slučaju nestrpljivost ubila mačku. Više puta. Mjau!
Koje pitanje najviše mrzite: Nikada neću umeti da dam odgovor na pitanje „Šta ima?“ i „Ko ti je omiljeni pisac?“. A ja strašno ne volim kada nešto ne umem!
Vaša najveća nada: Moja majka – Nada.
