Ja, Azemina Krehić
Književnica, koja je nedavno nastupila na SARAJEVSKIM DANIMA POEZIJE govori za Kazaljku...
Ime i prezime: Azemina Krehić
Datum i mesto rođenja: 14.10.1992., Metković, R.Hrvatska
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Negdje u osami, slušajući ptice i gledajući u vodu.
Koju osobu najviše cenite: Mamu, zbog svega što izdrži i ponese na plećima a vedrina na njenu licu je beskrajna.
Grad u koji želite ponovo otići: Mnogo ih je…
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Domaći kruh (topao) i maslac, salate…
Kome najviše verujete: Malo je ljudi kojima baš vjerujem, ali nekako osjetim da li mogu. Ponekad se opečem, ali, sve je to život.
Gde se najbolje odmorite: Pored rijeke, mora, planinskog potoka…
Najbolji dan u životu: Svaki dan u kojem se probudim, a mogu da zahvalim Bogu da su svi koje volim živi i zdravi.
Poslednja laž na koju ste naseli: Za osobu koja i previše analizira, jako teško nasjedam na laži, ponekad pustim da mi lažu kad nemam volje da se raspravljam. U zadnje vrijeme je to jako često.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Ne toliko.
Najlepši poklon koji ste dobili: Jedan od dražih mi je prsten od moje rodice Sanje na kojem piše „ I ovo će proći“.
Omiljena životinja: Konj.
Omiljeni muzičar ili bend: Pearl Jam
Omiljeni pisac: Jedan od dražih mi je Krleža.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Drugo izdanje „Negdje na jugu cvjetaju rogači“.
Omiljeni filmski lik: Anthony Hopkins u većini filmova u kojima je glumio.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Evo, neki dan smo osvojili kup BiH.
Tim za koji navijate: Velež.
Omiljena narodna izreka: „Ne živi onaj tko živi u strahu.“
Koje pitanje najviše mrzite: Na ona pitanja koja ne volim, i ne dajem odgovor. Stvar izbora.
Vaša najveća nada: Da će ljudi da se probude i otresu od letargije, ne prihvatajući sve što im sustavi serviraju.