interview iz februara 2020. : Ja, Mitar Belojica
U znak sećanja na glumca Mitra Belojicu koji je preminuo danas na svoj 34. rođendan, ponovo objavljujemo intervju koji je dao 29.2.2020. godine.
Diplomirao je glumu u klasi prof. Envera Petrovcija. Objavio roman “Na rubu”. Dugi niz godina radio kao honorarni glumac u Regionalnom Pozoristu u Novom Pazaru. Jedan od osnivača dramskog studija “Aparte”.
Ime i prezime: Mitar Belojica
Datum i mesto rođenja: Novi Pazar 8.9.1988.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Lako! Tih sedam dana doziveti kao pravu šansu da se čovek istinski odmori.
Koju osobu najviše cenite: Ona, na zalost, nije vise među živima. Ta osoba je moja baka, Milja.
Grad u koji želite ponovo otići: Goteborg.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Kao svaki pravi Pazrac, mantije. Sa sredine, da se razumemo (smeh).
Kome najviše verujete: Roditeljima.
Gde se najbolje odmorite: U svom selu Lokocrevu.
Najbolji dan u životu: Trenutak kad mi je rečeno da je uspela operacija moje ruke.
Poslednja laž na koju ste naseli: Zarad svog mentalnog zdravlja sam odlucio da ih ne čuvam u sećanju.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Vrlo malo.
Najlepši poklon koji ste dobili: Rođenje mog sestrića Maksima i sestričine Katje.
Omiljena životinja: Bio bi to golub.
Omiljeni muzičar ili bend: Nik Kejv.
Omiljeni pisac: Zašto samo jedan? ( smeh) Daleko iznad svih – Fredrih Niče! Zatim Kjerkegor, Tolstoj, Ernesto Sabato i veliki Dževad Karahasan.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Emil Sioran: Pad u vreme.
Omiljeni filmski lik: Od kada se moj najbolji prijatelj navukao na heroin, zbog velikog utacija koji je na njega imao film Rane, shvatio sam da je svako slično vezivanje kavez i robija. Filmski lik je u glavnom laž, jeftina fikcija…
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Nikada u svom životu nisam pratio sport.
Tim za koji navijate: Nemam ga. Atmosfere na stadionima i u dvoranama su mi u najmanju ruku nepodnošljive.
Omiljena narodna izreka: Samo da smo mi živi i zdravi.
Koje pitanje najviše mrzite: To je pitanje koje mi se uvek iznova postavlja tokom celog mog dosadašnjeg života, ono glasi: Zašto hramlješ?
Vaša najveća nada: Društvo koje je oslobođeno od svake vrste nacionalizma i te bolesne i izopačene potrebe da se delimo na ove i one. Takodje, bilo bi to društvo u kom ne postoje verske institucije. Društvo u kom pojedinac ima pravo na život i ono što mu pripada ako nije član bilo koje političke stranke.
