Ime i prezime: Ljubica Rajkić
Datum i mesto rođenja: 19.1.1962, Rumunija, Nova Moldava
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Nije u kategoriji zavisnosti, za nekog iz dubokog prošlog veka…Napisala bi pola knjige, nagledala bi se zalaska sunca, koje je, na čitavom toku Dunava proglašeno za najlepšim u Velikom Gradištu, odnosno, preko puta, u moju rodnu Belobrešku…Uživala bi u otvarsanju fioka s ljubavnim pismima, to, kao prvo.
Koga najviše cenite: Boga. Od ljudi, cenim, naravno, mamu.
Grad u koji želite ponovo otići: Balčik, tamo bi volela da živim.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Pomfrit, da se na lažemo.
Kome najviše verujete: Bogu.
Gde se najbolje odmorite: U snovima iz detinjstva.
Najbolji dan u životu: Prvo ,,volim te,, mi je bio najlepši dan.
Poslednja laž na koju ste naseli: Ljubavna, inače sve je mnogo jasnije.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Samo Facebook, povremeno.
Najlepši poklon koji ste dobili: Unuku.
Omiljena životinja: Delfin.
Omiljeni muzičar ili bend: Serafim Bit-Haribi
Omiljeni pisac: Rabindranat Tagore
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Stručna, iz psihologije, Kerry L. Malawista ,,Na terapiji u suknjici balerine“. Čitam palarerno, od književnosti do neuronauka.
Omiljeni filmski lik: Anatolije, u ruskom filmu ,,Ostrvo”, igra Petar Mamonov.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Đoković, Pandemija, Australija.
Tim za koji navijate: Za temišvarske timove, nezavisno od rezultata.
Omiljena narodna izreka: ,,Ne umiru konji, kad psi to požele“ rumunska narodna poslovica.
Koje pitanje najviše mrzite: Zašto ga voliš?!
Vaša najveća nada: Da će čovečanstvo sačuvati čovečnost.
Ljubica Rajkić
Pre sedam godina
bila sam mlađa za dvadeset.
Ali vreme poludi.
Ne samo živi. I upokojeni moji
odoše ljudi.
Neki vinograd sade. Od toga
zvonike zidaju od sopstvenog znoja i soli.
Putiju i s njima putuje jezik Boga.
Svako je tamo gde voli.
Za sedam godina
biću starija za četrdeset.
Ukupno sto.
Jedne male večnosti reset.
Šta čovek može da uzvrati
za reč dobijenu.
Kalendar nek odzvanja
koje hoće sate
od suza mojih nek pravi zalihu.
I kad neću biti
ja ću biti
pesnik.
Sama sa sobom govorim u stihu.
