VEČNI SAN

Večni san

Sanjala sam
Ružu,
Jednu
Koja se pretvorila u
Žbun,
A ostala
Sama
Iz prikrajka
Da posmatra
Svoje delo.
Ličili su na jedno
Cvetno dvorište
U Mušickog 123
Crvene,
Baš kao prvi buket
Na prvom književnom nastupu.
I onda
Voz
Koji prolazi
Kroz mene.
Mislim da ću postati fleka,
A ja stojim uspravno
Na pruzi
Uz koju sam odrasla.
Voz odlazi
Kao da je on sena
A ja mašem
I ostavljam
Prugu
Kao da sam postala
Večnost.

Oči pune Boke

So na koži
(kad već ne smem
Da jedem rovita jaja
Posoljena).

Ribice gricnu ranicu
Ili nokat
Voda leči
I telo
I dušu
Svet
Životarenje
Pesnika zauvek.

Nećemo ostati bez
Soli.
Ne možemo postati
Bez ukusa, mirisa i boje.

Ne popravljam kišobrane!

Tvoje reči su
Kao kineski kišobrani.
Deluju primamljivo
S najšarenijim
Nijansama i motivima,
A čim dune vetar
Izvitopere se.
Umalo jednom nisam
Odletela sa njim
Baš kao i sa tobom.
Tvoje reči su
Kao kineski kišobrani.
Učini se da si uštedeo
Prevario novčanik
Kad ono
Svaki pokušaj otvarnja
Uštine, zaglavi
Ili prosto
Izvitoperi se…
Baš kao ti.
Napisao si mi pričicu
Koju si mi toliko putao pričao
O čoveku koji je vikao:
„Popravljam kišobrane!“
I rekao da ne pokušavam uzalud
Da popravljam svet,
A još manje tebe…
Nemoguća je popravka.
Svet je za sebe, dragi
I ne voli da kisne,
Živi u zabludi da će ih kišobran zaštiti.
Ja ne nosim kišobrane
Uvek ih zaboravim
I ne volim popravke
I ne verujem da je sve pokvareno
I nalik kineskim kišobranima.
I znam
Lepota je kisnuti
Onako kao što smo
Toliko puta uspeli
Ostati suvi.

Ivana Stojić