Ja, Vida Davidović
Dramska spisateljica i scenaristkinja. Autorkakomada "Bruklin i mačke u kontejnerima", "Proslave" i "Crna ovca" i scenaristkinja je filmova "Matura", "Rebra", "Bele rade" i "Srce" u režiji Gvozdena Ilića i filma "U ramenima" u režiji Tare Gajović. Laureatkinja je Konkursa Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2021/22.godinu sa komadom "Mali ratovi i kabine Zare". Njene drame se izvode u Srbiji i u Bosni i Hercegovini. Autorka je romana "Mučnina: o neodrastanju", koji je uvršten u uži izbor za NIN-ovu nagradu. Živi i radi u Beogradu.
Ime i prezime: Vida Davidović
Datum i mesto rođenja: 29.01.1998., Istočno Sarajevo
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Jedino tako što se mnogo zaljubiš, zaboraviš svoj život, odeš na kraći roadtrip po američkom Jugu, jedeš sladoled, zaustaviš se u „živahnom gradiću Lepingvilu“ da kupiš žvake, dve koka – kole i manikir, pa potom shvatiš da stvari imaju posledice i onda se vratiš u Srbiju. Prvo što uradiš kad dođeš: uzimaš mobilni telefon u ruke. Drugo što uradiš: zoveš prijatelje da im kažeš da te nikad više ne puste nigde bez mobilnog telefona.
Koju osobu najviše cenite: Sve osetljive, empatične i duboko moralne osobe na svetu, koje nemaju nikakvu sklonost ka praznom moralisanju.
Grad u koji želite ponovo otići: Kao dete sam bila u Londonu i to je jedini grad u kom sam osetila da se moja projekcija dobijena iz književnosti savršeno podudara sa svakom fasadom u gradu. Volela bih da vidim da li i dalje osećam Nensi iz Olivera Tvista negde oko Kovent Gardena.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Trenutno je to falafel i doslovno ga i jedem svaki dan.
Kome najviše verujete: Božijem planu.
Gde se najbolje odmorite: U svojoj sobi, nakon što se dobro i temeljito isplačem. Kod najboljeg prijatelja u kući, nakon što se smejemo nekoj glupoj ideji za seriju koju nikada nećemo realizovati.
Najbolji dan u životu: Jedan grozan dan kad sam priznala prijateljima jednu sramnu tajnu, koja nikada nije bila moja sramota.
Poslednja laž na koju ste naseli: Da mnogo odudaram.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Preaktivna za gledanje lepih slika. Potpuno nedostupna za komunikaciju, nažalost.
Najlepši poklon koji ste dobili: Privesak sa malenim polumesecom koje su mi drugarice iz osnovne škole kupile za promociju romana i za rođendan. Sa njim se osećam kao proročica, prvosveštenica, Kasandra ili Pitija, koja je duboko u kontaktu sa svojom intuicijom i ženskim delom sebe.
Omiljena životinja: Moja mačka Vasa i slon u Beogradskom zoo vrtu.
Omiljeni muzičar ili bend: Ima ih hiljadu, ali trenutno (a čini mi se i zauvek) su to samo Lana del Rej i Leonard Koen. Inače toliko volim rep da bi agonija bila nabrajati omiljene repere, ali recimo Fugees kada sam bila mlađa, a Kendrik Lamar tokom fakulteta.
Omiljeni pisac: Trenutno Lorens Darel, životno Onore de Balzak, intimno Dima Sin, a intelektualno Tomas Man. Mnogo francuskih autora iz 18.i 19.veka, mnogo američkih autora sa Juga, britanski romantizam. Uvek je aktivna i devojčica u meni koja voli sentimentalizam, kao i mlada žena koja najviše voli Ingeborg Bahman i Virdžiniju Vulf.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Pristanak“ neverovatno hrabre i zanimljive Venese Springore, koju duboko, pod kožom, osećam.
Omiljeni filmski lik: Majkl Korleone, jer je teško boriti se sa ocem u sebi. Pukovnik Kerc, jer je bremenito nositi spoznaju o užasu. Nina iz Crnog labuda, jer je teško boriti se sa savršenstvom. Bridžit Džons, jer mi pokazuje kako je divno jednostavno postojati.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: NBA utakmica u Nju Jorku 2008.godine. Imala sam deset godina i taman sam počela da otkrivam hiphop.
Tim za koji navijate: Crvena Zvezda i, ako se pitam za ideale, Barselona.
Omiljena narodna izreka: „Kolo sreće stalno se okreće.“
Koje pitanje najviše mrzite: „Viđaš li nekog iz srednje?“.
Vaša najveća nada: Da će se zlo iskupiti pokajanjem i da će svako ko je patio zbog drugog nekada čuti magičnu reč „Izvini“. I ono osnovno – da će lepota spasiti svet.
