Ja, Marijana Jovelić
Pesnikinja, esejista, viši kustos, objavila dve knjige stihova, priredila 20 izložbi, više od 1600 delegacija provela kroz postavku Vojnog muzeja, objavila četrdesetak naučnih radova.
Ime i prezime: Marijana Jovelić
Datum i mesto rođenja: 6.12.1974. godine, Subotica
Kako provesti sedam dana bez mobilnog? Zameniti ga knjigom i maštovitom tišinom u kojoj je jedina buka-vlastita misao.
Koju osobu cenite? Svog oca.
Grad u koji želite otići: Marakeš.
Jelo, koje biste mogli jesti svakog dana: Lazanje.
Kome najviše verujete: Svom Alter-Egu, sopstvenom „dežurnom policajcu“.
Gde se najbolje odmorite: U čudesnom vremeplovu stalne postavke Vojnog muzeja.
Najbolji dan u životu: „Karlični porođaj“ najnovijih stihova.
Poslednja laž na koju ste naseli: Da je zagušljivi život pod maskama lep.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Nastojim da živim život „punim plućima“.
Najlepši poklon koji ste dobili: Starinski metronom za klavir, regulator muzičkog ritma, sa ugraviranom posvetom.
Omiljena životinja: Pas.
Omiljeni muzičar: Sting.
Omiljeni pisac: Klaus Man.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Erih From „Bekstvo od Slobode“.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Pobeda vozača Mercedesa Valteri Botasa na trkama formule 1, u Azerbejdžanu.
Tim za koji navijate: Trenutno nemam.
Omiljena izreka: Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.
Koje pitanje najviše mrzite: Formalno komšijsko pitanje – kako ste?
Vaša najveća nada: Da će se ceniti prave vrednosti, kad-tad.