Aleksandra Erić: PONESI LOVU, VIRDŽINIJA
Dr. Aleksandra Erić je stručnjak na Inistitutu za onkologiju. Objavila je knjigu poezije. Poema koju objavljujemo ja iz rukopisa.
Virdžinija kaže
ženi treba
sopstvena soba
a šta kažeš
draga
kuća cela
i u njoj nestvarno
velika
neispisana hartija
bela
ženi treba soba!
to je Vulf
Virdžinija Vulf
hoću još i vuka
da mi čuva kuću
četiri vuka
ali ne!
ja se neću ubiti
kučko mala!
čuvaće me guvernanta
koja umeša besan vetar i sumpornu kišu
i bajcuje kiselinom ceđenog gađenja
tako je moja sredina uvek
malo nakisela
važno da me neko čuva
kažu
uvek neko treba
da te čuva
ko je tebe čuvao
Vulf?
lepo te je
bogami
sačuvao
virgo – wolf
nevina koju čuva vuk
što njemu u rasporenu utrobu nisi
sasula kamenje
Asko mala
šta sad
misliš
ja ću tako nekom
da se dam
da me čuva
e, pa, neću
kučko mala!
Naravno da ti treba soba
Vulf
šta ti drugo preostaje
do tvoja soba
i u njoj
tvoja ti
moja Vulf
lažu
ludačo moja tužna
to im samo etanol
i razni alkaloidi
gnječe mozak
pa tobože pišu
o nekoj ženi
kao crkavaju za njom
a, zapravo, igraju se
slagalice
znaš li šta oni rade
Vulf?
Oni uzmu neku ženu
dve, tri žene, pet žena
znam, pričao mi jedan pesnik
pa onda prave slagalicu
od ove jezik, od one butine
od ove zadnjicu, od one grudi
od ove sobu
da imaju gde da pespavaju
od one kratko pamćenje
da ih posle ne ogovara
i tako vole ženu
koja se kao i ti
Vulf
kao ja
zatvara u sopstvenu sobu
vidi ovako
daj mi sad ruku
i pođi sa mnom
na reku
ali zajebi kamenje
umesto njega
ponesi dosta love
jer ja ne znam
ja više ne znam šta u ovom svemiru nije
na prodaju
ostavi oči
u frižideru
i usne zalepi na staklenu policu
sa kremama i uljima
u kupatilu
jer ti neće trebati
mislim, oči i usne
dalje
ušne školjke
okači na čiviluk
gde su ti obešeni šeširi
jer neće imati ko
da pohotno duva u njih
operi sudove
pre nego izađeš
ne budi aljkavuša
i ružičasti brushalter
zakači ispred prozora
da se nežno ljulja na vetru
ponesi brazgotinu
na čelu
u obliku upitnika
jer ti verovatno ništa
neće biti jasno
e, da
smakni kosu
nema ko da zariva
nos u nju
budi ćelava pevačica
ulazeći u teatar apsurda
iz koga nisi ni izašla
pitaš za odeću?
Pa, šta znam…
odeća…
ne treba nam odeća
gole
a gde da staviš lovu?
pa, drži je u rukama
jer nemaš šta drugo dirati
i tebe nema ko
da dira