Ja, Mirko Jovanović
Objavio je zbirku poezije „Kamenolom” (2012) i knjigu za decu „Pero ptice dodo” (2018). U pripremi je njegov prvi roman „Između crnih polja”, za koji je 2020. dobio prvu nagradu za prozni rukopis Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori. Pored ove, dobitnik je nagrada „Mladi Dis”, „Laza K. Lazarević” i još nekoliko drugih. Živi u Staroj Pazovi.
Ime i prezime: Mirko Jovanović
Datum i mjesto rođenja: 9. avgust 1985, Bijelo Polje
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Gledati se u oči i razgovarati s ljudima koji su uvek na korak od nas, a na koje inače obraćamo pažnju slabo ili nikako jer nam je pogled prikovan za ekran telefona. Susresti se s onim jednim ili dvojicom prijatelja s kojima smo u vezi i kad nema struje, telefonskog i internet signala, kad su putevi zavejani, granice zatvorene i međumesni saobraćaj u prekidu. Čitati dobre knjige i gledati dobre filmove. Hodati i posmatrati. Voditi ljubav. Vaspitavati decu. Naučiti da istešemo držalicu za sekiru ili da umesimo hleb. Slikati na zidu pećine.
Koju osobu najviše cijenite: Svoje roditelje. Nazovite me pristrasnim, ali ja čestitije, marljivije, požrtvovanije i bolje ljude ne znam.
Grad u koji želite ponovo otići: Grad u kom sam se rodio, odrastao, završio osnovnu školu i prvi razred gimnazije. Grad u kom sam bio srećan. Grad koji, bojim se, postoji još samo u meni.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Ima više jela koja volim, i takozvanih zdravih, i onih drugih. Ali, ako ne bih morao, nijedno ne bih mogao da jedem svakog dana. Kao što ne mogu isuviše dugo da čitam u kontinuitetu jednog istog autora ili jednu istu vrstu književnosti, već mi je u određenom trenutku potreban bar mali predah i nešto sasvim drugačije i novo, tako mi je i u jelovniku neophodna raznolikost — dakle, ne toliko iz nutricionističko-dijetalnih razloga koliko radi još jednog privida promene i mogućnosti izbora.
Kome najviše vjerujete: Svojoj savesti.
Gdje se najbolje odmorite: Za radnim stolom.
Najbolji dan u životu: Možda će zvučati kao neki sioranovski aforizam, možda i kao nešto na šta će psihoanaliza zadovoljno da protrlja dlanove, ali biće da je najbolji dan u mom životu osmi avgust 1985. godine, moj poslednji dan u materinoj utrobi.
Posljednja laž na koju ste nasjeli: Otrgao se najzad od zla društva nepovratno, spasao se.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Poslednjih nekoliko godina nisam bio na društvenim mrežama, što mi je veoma godilo i pomoglo da dovršim svoj prvi roman. Vratio sam se na mrežu pre nekoliko meseci i, rekao bih, prilično sam tamo aktivan.
Najljepši poklon koji ste dobili: Crveni tricikl kojim me je za treći rođendan ujak podmitio da izdam svog oca i promenim klub za koji navijam.
Omiljena ptica: Vrabac.
Omiljeni muzičar ili bend: Leonard Koen i Ludvig van Betoven.
Omiljeni pisac: Andrić, Crnjanski, Man, Pekić, Tolstoj.
Posljednja knjiga koju ste pročitali: Po treći put: Nikola Živanović, Đulići i uveoci. I provocira me i nervira, i oduševljava ta knjiga. Bez ikakvog preterivanja: razuzdani pesnički genij; u reči sapeto ludilo. Stotinu plavih plamenova koji čiste srpsku poeziju od oveštalog, od ustajalosti.
Omiljeni filmski lik: Čaplinov Skitnica.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sjećanju: Moraću da navedem njih nekoliko: utakmice Jugoslavije protiv Nemačke i Holandije na Svetskom fudbalskom prvenstvu 1998. godine; osvajanje četvrte titule svetskog prvaka naše košarkaške reprezentacije istog tog leta, nakon finala protiv Rusa odigranog na moj trinaesti rođendan; osvajanje pete titule svetskog prvaka četiri godine kasnije u Indijanapolisu; Zvezdina revanš utakmica u dvomeču sa Salcburgom avgusta 2018.
Tim za koji navijate: Crvena zvezda.
Omiljena narodna izreka: Ne bi kriv ko prnu, no ko ču.
Koje pitanje najviše mrzite: Zašto ćutiš?
Vaša najveća nada: Da ćemo, uprkos svemu, ostati ljudi.
