Kako sačuvati knjižare: zakon Žak Langa

Nestanak knjižara kao stubova kulture, ako smemo tako da kažemo, opšti je fenomen.

U gradovima Srbije nezavisnih knjižara gotovo da više nema. Nestaju poput onih u Glazgovu, Gentu, Ahenu… Zato su knjižare kao prodavnice knjiga i ne tako retko – kafe, svuda u svetu u porastu sem u Francuskoj koja je jedina zemlja gde su nezavisne knjižare ne samo preživele, već se čini da cvetaju. Do ove „kulturne anomalije“ je došlo tako što je bivši francuski ministar kulture, Žak Lang (Jack Mathieu Émile Lang, ministar kulture od 1981-1986 i od 1988-1992) doneo zakon kojim se zabranjuje spuštanje cene knjiga ispod 5% od njihove maloprodajne cene, odnosno cene koju je odredio izdavač. Time se stalo na put velikim supermarketima i prodavnicama knjiga da svojom politkom obaranja cena, akcijama kako bi se danas reklo, zatvaraju male, nezavisne knjižare. Zahvaljujući tome jedan Englez, Dejvid Kobold, je od pariškog nezavisnog knjižara dobio preporuku za knjigu Branimira Šćepanovića, „Usta puna zemlje“, odnosno La Bouche pleine de terre. Verujući knjižaru, jer knjižar je pasionirani čitalac knjiga ili barem neko ko o knjigama puno zna, kupio je knjigu iako za pomenutog autora nikada ranije nije čuo. Nakon čitanja knjige, pošto je ostavila izuzetno snažan utisak na njega, Dejvid Kobold je napisao tekst o njoj na svom blogu i tako, možda, preneo svoje znanje o piscu i sjajnoj knjizi, za koje mnogi nisu čuli, drugima i tako ih podstakao da i oni pročitaju “Usta puna zemlje”. A sve je krenulo od nezavisnog knjižara.

Gledano u svetlu ove priče, knjižare i knjižari zaista jesu nosioci kulture u svakoj zemlji. Interesantno bi bilo kakav bi odgovor Dejvid Kobold dobio od prodavca knjiga u, recimo, čuvenom američkom lancu prodavnica knjiga Barnes & Noble, da je pitao za još neku knjigu od Branimira Šćepanovića. Verovatno isti kao i od prodavca u prodavnici knjiga Vulkan negde u Srbiji. Da za pomenutog autora nisu čuli, osim ukoliko bi proverili u kompjuteru da li možda na lageru imaju nešto.

Dakle, čini se da bismo slobodno mogli reći da je svakoj zemlji potreban jedan Žak Lang.

autor:

Danijela Jovanović, istoričarka i pesnikinja