Ja, Dejan Stojiljković
Ime i prezime: Dejan Stojiljković
Datum i mesto rođenja: 17.5.1976. Niš
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Uz meze, dobro ohlađenu rakiju i neku knjigu Stivena Kinga.
Koju osobu najviše cenite: Moju suprugu.
Grad u koji želite ponovo otići: Mančester
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Burek. Ali niški, pravi, ne onu smotanu bosansku piticu što se lažno predstavlja za burek.
Kome najviše verujete: Sebi
Gde se najbolje odmorite: Ko Šurda – u Grčkoj.
Najbolji dan u životu: Dan kada mi se rodila ćerka.
Poslednja laž na koju ste naseli: “Nećemo kopati litijum”. I nisam baš naseo do kraja, ali nadao sam se.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Sve manja i manje. Mislim da njihovo doba lagano prolazi.
Najlepši poklon koji ste dobili: Retki, dvanaestoinčni maxi singl “Confusion” mog omiljenog benda New Order.
Omiljena životinja: Puž.
Omiljeni muzičar ili bend: Majk Oldfild
Omiljeni pisac: Ivo Andrić
Poslednja knjiga koju ste pročitali: “Tri stigmate Palmera Eldriča”; Filip K. Dik
Omiljeni filmski lik: Džoker
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Utakmica između Jugoslavije i Španije na Mundijalu u Italiji 1990. kada je Piksi dao ona dva legendarna gola.
Tim za koji navijate: Londonski Arsenal.
Omiljena narodna izreka: “Quod licet Iovi, non licet bovi” ili po naški “Što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu”.
Koje pitanje najviše mrzite: “Gde nalazite inspiraciju?”
Vaša najveća nada: Da se neće kopati litijum u Srbiji.
