SUMRAK

Ljubičasta svetlost prelazi u metalnosivu,

Sustiže nas nešto hladno i mračno

Što ujeda, boli, seče,

Što liči na otrovni talas, na crnu đavolovu grivu.

Da li je na pomolu apokalipsa,

Ili nam se tô ukazuje sâm Bog?

A možda se upravo događa nešto čudovišno,

Bez oblika i sadržine,

Bez pokreta i glasa,

Da li se zapravo rađa čovek novi,

Koji u suštini nije ono što je do sada bio,

Bez juče i sutra,

Bez cilja i smisla,

Bez duše, srca,

Bez imena,

Bez osećanja, bez sna

Bez estetskog i etičkog žara,

Bez otmenosti i nade,

Lišen stvaralačke dubine,

U odsustvu svake izgledne sreće.

Zoran R. Tomić