Ja, Jasna Dimitrijević

Jasna Dimitrijević piše kratku prozu i recenzije. Ponešto od toga objavljuje u regionalnim časopisima i zbornicima. Autorka je zbirke priča Prepoznavanja (2015). Radi u knjižari.

Ime i prezime: Jasna Dimitrijević

Datum i mesto rođenja: 3. novembar 1979. Negotin, SFRJ

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: U krevetu.

Koju osobu najviše cenite: Moju kumu Bojanu, pre svega zbog toga kako se ophodi prema ljudima. Kritikuje direktno, ali ne omalovažava. Poštuje različite izbore i ne skriva pod tepih razlike. Pruža svu podršku koju je u mogućnosti da pruži, bezuslovno, kada je važno. Ume da oprosti bez ucenjivanja. A sve to čini vodeći računa i o sebi, zna granice svoje snage. Mogla bih još dugo da nabrajam. Ako bar ne mogu da budem takva osoba, imam sreće što je imam u svom životu.

Grad u koji želite ponovo otići: Napulj.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Krompirići.

Kome najviše verujete: Intuiciji.

Gde se najbolje odmorite: Najbolje se odmorim u dokolici bez griže savesti, mesto nije bitno.

Najbolji dan u životu: Znaću kad dođe vreme da se izlogujem.

Poslednja laž na koju ste naseli: Ako je poslednja, onda tek treba da otkrijem da je laž.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Umereno. Ja sam introvert i intenzivne interakcije mi brzo potroše energiju.

Najlepši poklon koji ste dobili: Pre nego što sam objavila prvu knjigu, prozu sam objavljivala na svom blogu, sada ugašenom. Put do prve knjige bio mi je nezamisliv, a silno sam želela tu vrstu afirmacije. Bivša ljubav je jednom sve te tekstove poskidao sa neta, prelomio, odštampao, ukoričio, na naslovnici je bila fotografija koju je sam napravio, odštampao u dva primerka, za mene i sebe. Nije to bilo presudno ohrabrenje da se bavim pisanjem, ali jeste najlepši poklon.

Omiljena životinja: Pas.

Omiljeni muzičar ili bend: Nemam, imam omiljene muzičke numere. Bar desetak.

Omiljeni pisac: Dubravka Ugrešić, Sara Stridsberg, Roberto Bolanjo
Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Priručnik za čistačice“ Lusije Berlin.

Omiljeni filmski lik: Isto kao i kod muzike, ne mogu da izdvojim samo jedan lik.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Teniski mečevi koje je moj tata gledao dok sam bila mala. Čekala bih da se vrati s posla i odvede me na bazen posle ručka, zapitkivala kad krećemo, on bi rekao: evo samo da se završi tenis. To je za mene bilo strašno čekanje, moglo je trajati pet minuta, pola sata, sat. Nikada kasnije nisam pogledala nijedan teniski meč.

Tim za koji navijate: Ne navijam.

Omiljena narodna izreka: Nemam, ne volim narodne izreke, nepouzdane su, možda su od koristi samo kao uteha. Za svaku situaciju narod ima izreku. Ima: gvođe se kuje dok je vruće. Ali i: tiha voda breg roni. Kojoj verovati?

Koje pitanje najviše mrzite: Zašto si tako ozbiljna?

Vaša najveća nada: Kako trenutno stvari stoje – Nada Macura.