Ja, Ihab Novalić

Ime i prezime: Ihab Novalić.

Datum i mesto rođenja: Rođen sam 21. 8. 2004. u Novom Pazaru. Porodica mi, sa obe strane, dolazi iz Crne Gore. Jedini sam Pazarac u porodici.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Pronaći bolju i manje štetnu alternativu za zabavu, a ima ih mnogo. Bataliti prazne i nekorisne razgovore. Posvetiti više vremena sebi, razmišljanju o svojim postupcima i životu, čitanju knjiga, nekom poslu ili korisnom hobiju itd. Telefon je bežanje od života, zapostavljanje obaveza, gubljenje vremena, konzumiranje gotovih sadržaja koji uništavaju sposobnost razmišljanja i rasuđivanja. Blago onome koji svoj život traći u taj svetlucavi ekrančić.

Koju osobu najviše cenite: Iskrenu, pa šta bude.

Grad u koji želite ponovo otići: Sarajevo. Bio sam nekoliko puta do Sarajeva, sa razmacima od nekoliko godina. Svaki put kada odem tamo, čini mi se, promenio se i grad isto koliko i ja. Do kraja života planiram obilaziti Sarajevo. Stalno naučim nešto novo, ili stignem do drugačijih zaključaka. Takođe primećujem stvari koje su mi ranije promicale. Kao dečak sam se iz Sarajeva vraćao veseo. Sada – češće ophrvan teškim mislima. Nalazim se kako zamišljam da šetam Sarajevom, idem na burek, posmatram narod.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Piletina sa bešamel sosom i pečurkama. Kad majka napravi.

Kome najviše verujete: Roditeljima i bratu. Sebi ponekad, ne često.

Gde se najbolje odmorite: Na terasi, tokom leta, kada čitam ceo dan. Takođe, ako sam sâm u nekom lokalu, pijem čaj ili slično.

Najbolji dan u životu: Kada smo prvi put doručkovali u našoj kući, još pre useljenja. Sećam se tog prvog obroka. Padala je kiša, babo je postavljao daske, da ne pokisnemo, jer još nije bilo krova. Bilo je toplo između tih zidova, iako ničega drugog nije imalo. To sećanje i osećanje se povećalo i naraslo tokom godina. Zahvalan sam na srećnom detinjstvu. Još jedan dan, jer ih odvojiti ne mogu. Kada nam je majka od prve plate kupila igračke. U mom sećanju su ta dva dana jedan s drugim, i tako će biti čitav život. Ako bih morao govoriti o nečemu iz kasnijeg života, to bi bio dan kada mi je iz pošte stiglo 33kg knjiga.

Poslednja laž na koju ste naseli: Da odrastanje donosi promenu na bolje. Ljudska iskrenost, i obećanja. Mislim da često nasedam na iste laži.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Imam samo Whatsapp. Koristim ga do pola sata dnevno, sat vremena ako imam dosta obaveza oko fakulteta. Negde u budućnosti možda i njega uklonim, iskreno se nadam. Mrzim da kuckam poruke, da postavljam slike i pratim tuđe, falsifikovane živote. Često se pokajem kad pošaljem poruku. Ljudi koji najviše koriste društvene mreže su iz mog iskustva stalno bili najnesposobniji za razgovor, posebno ako su suočeni sa ozbiljnijim temama.

Najlepši poklon koji ste dobili: Svoje ime.

Omiljena životinja: Neka od životinjica koje žive na dnu mora, desetak kilometara ispod površine. Osećam kao da žive u drugačijem svetu od našeg. Ne bih znao da imenujem neku. Voleo bih da je ljudima dato više znanja.

Omiljeni muzičar ili bend: Odavno ne slušam muziku. Svakako sam imao poseban odnos prema njoj. Svidela bi mi se neka pesma, slušao bih je mesec-dva, onda bih je ostavio, prešao na drugu itd. U sećanju mi je ostao bend „Haustor“, posebno njihova pesma „Šejn“. Ne bih pretarao kada bih rekao da sam je odslušao preko sto puta. Ponekad u tekstu te pesme pronalazim srž svog bića. Sa vremena na vreme je pustim dok pišem.

Omiljeni pisac: Orvel. „1984“ je bio prvi ozbiljan roman koji sam pročitao u životu, na nagovor brata. Često se nađem pred tom knjigom, ili makar pred nekim citatom iz nje. Trudim se da ga pročitam jednom godišnje. To je bio oštar i jak uvod u svet književnosti.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Trenutno čitam nekoliko knjiga. „Apsurdne priče“ od Danila Harmsa sam pročitao poslednju. Ponekad razmišljam o tom čoveku i zanima me šta se krije iza njegovog pogleda. Voleo bih da ima više detalja oko njegove strašne smrti.

Omiljeni filmski lik: Endi iz „The Shawshank Redemption“.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Ramazanski turnir, kada me je babo poveo prvi put. Bio sam dosta mali i zaboravio sam imena klubova, ali mi je sećanje ostalo, i oduševljenje, a to je bitno. Za imena nikad nisam mario posebno, dok su utisci deo mene.

Tim za koji navijate: Inače ne pratim fudbal. Pazarski klub pratim, pored toga jedino najjače svetske turnire (možda se to dvoje jednog dana poklopi, ko zna?).

Omiljena narodna izreka: Šta možeš danas, ne ostavljaj za sutra.

Koje pitanje najviše mrzite: „Što si nervozan?“, i slična plitka pitanja koja se vode pretpostavkama.

Vaša najveća nada: Božija milost. Najveća i jedina.