ZALUTALE KORNJAČE
Šta smo to
Mikroplazme? Šalovi?
Kalemljena stabla koja šibaju nevolje ranijih predaka,
grehova, kletvi
Šta smo to
Dragulji propasti, ordenje
Navejani cvrkuti pogrešnog doba
Zalutale kornjače, slučajni daždevnjaci, dnevni kameleoni
Šta smo to
Barice što su nekada bile poljana puna koraka
Sve podseća na ljude koji nisu tu
Duša nije alat
Ni telo nije mehanizam
Povredi me, ali me upoznaj
PRVI KOMŠIJA BRETONOV
Misli kao bujica nose koru zemlje i njenu nedovoljno
pričvršćenu kosu
Kajak pleše, noseći vlasnika u nepoznate krajeve
Ispunjeni njegovim prisustvom, deca trče da stignu
On kiha od dodira hladnih struja
Vlasnik je već boja druge slike, drži četkicu, crvenom prelazi
Preko sebe
Zora je, otvaraju se vrata, nesta sav taj svet, čuje se zvuk testere
Hteo bih da mislim, ali sam umoran i stvaran
NARCIS
Mene su one odavno dotakle
Slovo moje, nisi moranje
Dišem, a kad mi je hladno
Dah je vidljiv
I nije to samo stud
Piše te i ono što te razdire
I dim seče prstima
Ne zaboravljam
Nek, i ja tebi budem put u poljima
JER
Jer će povrediti godine i deca
I lajanje puštenih čuvara
Zaboravljeni vašarski baloni u ruhu bubamare
I sove u noći bez mesečine
I ti sam, bez stršljena i mene
Ugasiće sijalicu još jedna tvoja knjiga,
a ti, ti ćeš davati
Osmeh i podsmeh
TMUŠA
-
Mi smo trohe
-
U tmuši
-
Oprosti mi
-
Ja sam sam svoja bitka
-
Tolika kašnjenja
-
Start se zaljubio u smrt
-
Glasnija je glad