O sebi sam ovako razmišljao:
svejedno mi je – bio živ, ili ne bio.
Tek prolazeći pokraj izvora,
sa kojeg sam nekad pio,
uplaših se kad vidjeh
da je presušio.
Čovek se često nalazi na klimavoj podlozi morala i duhovnog stanja, u potrazi za egzistencijom
odnosno svrhom postojanja, gde je pitanje egzistencije neuhvatljivo i nedokučivo.. Pesma “O sebi sam
ovako razmišljao” Ćamila Sijarića spada u kategoriju lirske poezije, tačnije refleksivne ili
introspektivne lirske poezije. U ovoj pesmi, Sijarić izražava svoje unutrašnje misli, osećaje i
promišljanja o postojanju i prolaznosti života kroz lično iskustvo susreta sa presušenim izvorom.
Pesnik nas navodi na razmišljanje o smislu života, prihvatanju prolaznosti vremena i suočavanju sa
promenama koje život donosi. Introspekcija u samom nazivu pesme sugeriše na duboku analizu
sopstvenog postojanja, možda čak i ravnodušnost i bezstrašće prema njemu.
Pesma prodire duboko u unutrašnje misli i naše duhovno stanje,, reflektujući o suštini života i dajući
nam neku drugu dimenziju gde tražimo našu ulogu u ovom svetu. Pesnik šalje poruku čitaocu da
počne tragati za nečim što bi ga učinlio potpunim, pronaći boje koje nedostaju i obojiti to ,,sivilo“ u
nama. Želio bi nas naterati da shvatimo zbog čega je izvor naše radosti presušio, vraćajući nam sjaj i
žar koji je nekada plamsao u nama. Da konačno izađemo iz vrtloga beznađa i tame gde ljubav i volja
prema životu se poput zraka svetlosti teško probijaju.Da se oslobodimo straha od proteklog vremena,
tako što više nećemo živeti u senci koja nadvija nad našim postojanjem pritiskajući nas svojom
težinom i podsećajući nas da nismo večni. Trebali bi smo prevazići taj strah da bi smo počeli da
cenimo svaki trenutak, disajući punim plućima otkrivajući pravu vrednost života.
Ćamil Sijarić pesnik koji često prepliće u svojim delima teme prolaznosti i beskonačne potrage za
istinom. Novodeći nas da na pozitivan način razmišljamo o svojim prošlim verzijama i o tome kako
smo evoluirali kao posebne individue. Ćamil Sijarić je svojom kratkom pesmom uspeo da probudi
duboke misli i emocije u čitaocima, ostavljajući ih da razmišljaju o suštinskim pitanjima života i smrti.
Njegove reči su poput ključa koji otključava vrata unutrašnjeg sveta, pružajući nam priliku da
zavirimo u dubine sopstvene duše i da se suočimo sa suštinom postojanja. U tom jednostavnom stihu,
Sijarićje uspeo da podstakne duboku introspekciju i da otvori vrata ka beskrajnom moru razmišljanja.
