Ja, Milica Milenković
Rođena na Svetog Vasilija Ostroškog, u osvit dolazećih trideset godina tranzicije koju tek sada razume i shvata. Nastavnica srpskog jezika i književnosti, studije završila na Filozofskom fakultetu u Nišu. Objavila četrnaest knjiga, od kojih polovina ulazi u red naučnih dela: roman Homunculi, zbirke pesama Manje od dlana, Via Militaris, Via Dolorosa, Isposnice, Ljubav u Kani i druge pesme, Treće krilo, književnu kritiku Kritička tumačenja i Kanon, priredila Sabrana dela u tri toma Gordane Todorović kao i zbirku pesama Živeti zbog pesme ove autorke. Objavila knjigu o Gordani Todorović Pesnikinja, lasta zemlje. Dobitnica velikog broja nagrada, objavljivana i prevođena na nekoliko jezika. Živi u Svrljigu.
Ime i prezime: Milica Milenković
Datum i mesto rođenja: 12. 05. 1989. u porodilištu u Nišu.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Uz knjigu, čitanje i pisanje. Na nekom mestu koje prija našem senzibilitetu. Za mene je takvo mesto bilo koji kulturni prostor koji svedoči o istoriji civlizacije i istoriji naše zemlje.
Koju osobu najviše cenite: Najviše cenim onoga ko je iskren i pošten. To su dve stvari koje sam naučila u porodici i koje su sastavni deo moje ličnosti i mog ophođenja prema ljudima. Volim kada sretnem i upoznam iste takve ljude ili bar one koji i mene podstiču da uvek budem bolja u tim osobinama.
Grad u koji želite ponovo otići: Svaki od onih u kojima sam već bila. Uvek je ostalo nešto što treba ponovo videti, doživeti i osetiti.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Moje omiljeno jelo verovatno, koje još uvek nemam. Uživam u kuvanju tako da je svaka namirnica i ideja o nekom jelu koje treba isprobati moja inspiracija.
Kome najviše verujete: Bogu.
Gde se najbolje odmorite: Na festivalima i književnim događajima.
Najbolji dan u životu: Veče kada sam dobila prvu nagradu u životu, na velikom Festivalu poezije mladih u Vrbasu davne 2011. godine. Posle se takav dan mnogo puta ponovio postajući podstrek za buduće stvaranje i velika dela u savremenoj književnosti.
Poslednja laž na koju ste naseli: Laž da mi neko želi dobro. A potom se ispostavilo da nije tako.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Isključivo na Fejsbuku svakog dana. Moje objave su o knjigama, promocijama, muzejima, nalazištima, izložbama i svim onim kulturnim mestima koje posećujem.
Najlepši poklon koji ste dobili: Velike zidne novine koje su napravili učenici petog razreda u osnovnoj školi u Svrljigu gde sam radila na zameni kao nastavnica srpskog jezika i književnosti. Napisali su da me vole i da sam njihova najbolja nastavnica. Sve su upotpunili stihovima, srcima i leptirima, kao i mojim fotografijama. Novine stoje na mom zidu među diplomama i nagradama iznad radnog stola.
Omiljena životinja: Konj. Zbog lepote i snage.
Omiljeni muzičar ili bend: Slušam klasičnu muziku.
Omiljeni pisac: Elena Ferante, u ovom trenutku.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Mračna kći“ Elene Ferante
Omiljeni filmski lik: Jaguarova Šapa iz filma Apokalipto, jer je pokazao da se „velika civilizacija ne može osvojiti spolja, sve dok se sama ne uništi iznutra“ (Vil Durant).
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Ne pratim sport.
Tim za koji navijate: Tim onih koji igraju tako da svako ima mogućnost da do kraja odigra svoj deo utakmice.
Omiljena narodna izreka: „Sloga kuću gradi, a nesloga razgrađuje.“
Koje pitanje najviše mrzite: Neiskreno „Kako si?“, posle koga ti najčešće odgovore: „Biće bolje.“
Vaša najveća nada: Da će se ljudi osloboditi straha pred onima koji ih ućutkavaju i iskorišćavaju zarad ličnih interesa.
