Kažu da je ljubav neizlečiva bolest
Nasuprot, zdravljem najpunijim pokazuje se ona često.
Vele da je senka, opsena i mahnitost,
Ali i sâmog bivstvovanja suština,
Rudarskog okna najdublja istina.
I java i san, dûše maglina,
Teško dokučiva kristalna bistrina,
U more modro ulivajuća reka,
Glatka ravnica, rajska dolina, dominirajuća planina.
Očiju slepih od blještavog milja
Nežni cvet, uzdrhtalih ptica let.
Treperavog srca dražesna razboritost jedina.
Trag trenutka večite radosti i tuge neprolazne,
Usana stopljenih, nabreklih pupoljaka čvrsti zagrljaj
Plavetni talas veličanstveno nemiran,
Penušav, plamteći sav,
I medom i oporošću naliven,
Na koncu od bola i suza nezarastajuće rane krvav.
A Ona sočna, besprekorna, povremeno odsutna, zamišljena,
Krhka, dragocena, somotasta,
Sedefna joj koža prozirna,
Blago venama prošarana,
Vilinskog daha grožđu zrelom i lipi premladoj slična,
Cimetastim tankim dukatima prekrivena,
Nevidljivim zlatom i srmom bogato prošivena,
U nijansama dûge rođena, lagano ljuljana,
S posvećenošću brižljivo odgajana,
Krošnjama praskozorja zauvek ukrašena,
Neugaženom rosom umivana.
U uzvišenoj ušuškana svojoj krasoti,
Svekoliko skladna, ničija u potpunosti,
U vlastitoj neokrnjenoj moralnosti,
U omamljućoj originalnoj pameti.
I u postojanosti, sebi verna do smrti.
U čednosti vrlih misli i reči.
Dok lako odzvanjaju njeni otmeni koraci,
Gotovo nečujni, meki vanila pokreti.
U nju utkana, ka njoj usmerena,
Kao svemir tajanstvena, neretko nedostupna,
Sjaktava, zaglušujuća ili potmula
Sunčevoj toplini bezmalo približna,
Često prolazeća, hotena vazda mesečeva mena,
Životno pulsirajuća, katkad poput oluje nemilosrdna.
Tvorevina od Boga i s neba data,
Neuporediva duhovna emocija,
Nepojamna bliskost, pripadanje, opijajuća naklonost,
Bez premca i mere zanos
Motiv spajanja snažni, želja žestoka, odabrani svet(ovn)i cilj,
Energije rastuće nezaustavljivi nanos.
Briga, nesigurnost i strast,
Srodna samo joj genijalna umetnost
Romansa burna, idilična seansa,
U čulima raspolućujući haos,
Volja, nestrpljenje i slast.
Paleta prekrasnih boja, vlažnog zelenila gorki miris
Autentične ljudskosti sveži odraz,
Ujedno pobeda i poraz,
Suptilnost, belina i slojeviti mrak.
Vrhunac i krah.
Silina i slabost,
Čas pût prav, čas opasno krivudav.
Smelost, zebnja i strah.
Čarobna formula varljiva,
Ta anđeoski magična ljubav.
Zoran R. Tomić