Slađana Ilić o knjizi “Filatelist” Nebojše Lapčevića

AUTOPORTRET DUŠE

Zbirka poezije Nebojše Lapčevića „Filatelist“ (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2022) svojevrstan je unutrašnji putopis lirskog subjekta. Označena raritetnim poštanskim markama kao podsticajem, svaka pesma uverljivo svedoči o duhovnim doživljajima različitih krajeva sveta i svega što je u tom svetu, i u životu koji je „nedovršena kolekcija“, lirskom subjektu bitno: najpre ono što je posve lično, potom i ono što čini svetsku kulturnu baštinu, kao i ono što čini ritam i osobenost određenog mesta – priroda, boje, mirisi, ukusi…

U Holandiji to je njegova kći, u inače antologijskoj pesmi „Pišem ti ćirilično“, u kojoj su relacije određene daljinama koje se mogu savladati samo snovima, bezuslovnom ljubavlju i dodirivanjem senki, a koje se mogu posmatrati „očima Rembrnta il’ Vermera / dok osluškuješ / sluhom Vinsentovog uha…“.

U Rusiji to je, naravno, Puškin („Kto ubil poeta“). Obraćanje lirskog subjekta dragoj briše granice između stvarnosti i literature, tj. stvarnost pretvara u literaturu, ljubav čini univerzalnom i pokreće celokupnu memoriju u vezi s jednom od najvećih kultura sveta.

U Španiji to je Pikaso („Gernika“). Ova antiratna slika danas, u 21. veku, po viđenju lirskog subjekta stvaraoca iz iste takve pesme, simbol je sudbine sveta i autoportret Pikasove duše. U njoj je, ipak, možda neočekivano, a verovatno jedino moguće, sačuvana vera u moć umetnosti. Onaj koji joj život daje, koji je bira da govori i kada „sve odleti: / cedulje, fotografije, mnoštvo knjiga…“ („Nedovršena kolekcija“), od nje biva i pogubljen – najlepšom smrću.

S njenim govorom, jer „neohodna je poezija“ („Ad principum epistolae“), srećemo se u „Žamoru Monmartra“ gde: „svaki uličar plaća pesmom /svoje parče neba“, u „jedru što razdanjuje more uokolo, / narandže, rubove maslina… („Sicilija“).

U zbirci „Filatelist“ kolekcionar pesnik, neobičan putnik, nikako turista, zapravo slika sebe, svoje potankosti spram tačaka dočaranih izuzetnim metaforama i neologizmima ukazujući tako na ishodišta sopstvene poezije, na poetske (i likovne) pretke, a ipak i na originalnost svog umetničkog postupka o čemu svedoči njegov opus u celini.

Slađana Ilić

izvor: novosti.rs