Ja, Vladica Radojević
Ime i prezime: Vladica Radojević
Datum i mesto rođenja: 19.09.1978. Kruševac
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Pecajući krapa na Skadarskom jezeru i milujući voljenu naizmenično. Gledajući filmove i čitati književna dela, stara i nova. Čitati teoriju književnosti, kritiku. Kuvati, imati svoju baštu. Cepati drva, kositi livade, brinuti o deci, životinjama. Pisati. Uređivati svoj dom. Pomagati onima kojima je pomoć potrebna.
Koju osobu najviše cenite: Majku i oca, simetrično.
Grad u koji želite ponovo otići: Aleksinac.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Lignje.
Kome najviše verujete: Bogu.
Gde se najbolje odmorite: U svom krevetu.
Najbolji dan u životu: Radujem mu se. Mnogi prošli i budući.
Poslednja laž na koju ste naseli: Kada mi je majstor za stolariju rekao da su vrata koja mi je ugradio bolja od onih koja sam želeo, ali… Najslađa je prećutana i zaboravljena ružna reč.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Osrednje, s tendencijom da bude još manje.
Najlepši poklon koji ste dobili: Deca pa žena. Život.
Omiljena životinja: Delfin, labud, konj, divlja guska, šaran, pčele, gliste – poslednje dve posebno poštujem jer one drže svet na okupu.
Omiljeni muzičar ili bend: Erik Klepton, pa Dejvid Gilmur, Mark Nofler, Piter Grin…
Omiljeni pisac: Meša Selimović i mnogi drugi potom.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Osamu Dazaj – „Nečovek“.
Omiljeni filmski lik: Anton Čirug iz filma braće Koen „Nema zemlje za starce“ po romanu Kormaka Makartija… Omiljeni glumac: Ljubiša Samardžić, glumica: Sonja Savić.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Fudbalska utakmica Napredak – Čelik 1988. (Druga savezna liga SFRJ – grupa Istok) i jedno takmičenje u ribolovu 1992. godine.
Tim za koji navijate: Reprezentacija Srbije pa ,,Napredak“ iz Kruševca.
Omiljena narodna izreka: U dobru se ne ponesi, a u zlu ne postidi.
Koje pitanje najviše mrzite: Ne postoji takvo pitanje, ali zavisi od koga dođe i u kom trenutku.
Vaša najveća nada: Bog sve vidi i pravedan je jednako prema svima. To mi je dovoljno, ma koliko bilo nepojmljivo. Ostalo je šta uradimo ili ne uradimo.