Dragana Danilović – ŠAROLIKOST

U Vojvodini se prepliće bogatstvo različitosti: različiti jezici, običaji, nošnje, tradicija, kultura i kuhinje različitih nacija koje žive u Vojvodini.

   Svet preplitanja, prožimanje kultura opstaje razumevanjem, međusobnim uvažavanjem i međuljudskom komunikacijom. Mađari, Slovaci, Rusini, Rumuni, Bunjevci, Romi, Podunavski Nemci, Srbi, Hrvati i ostale nacije.

   Danas je svet uskomešana gomila koja se međusobno ne vidi i ne čuje. Slojevita prošlost multikulturalne sredine iznedrila je da je važno da smo tu jedni za druge. Iako postoje mehanizmi koji ljuljaju te odnose, još uvek se nalazi način da im se odupre. Sa Mađarima sam sedela u školskoj klupi, moja omiljena profesorka muzike bila je Bunjevka, najbolja knjižarka u gradu je Čehinja, po izuzetnoj inteligenciji, uvažavanju i eleganciji predavanja upamćeni razredni starešina bio je Nemac, omiljeni pisci i prevodioci su Mađari. Sela nastanjena kolonistima iz Bosne u domovima kulture organizuju svečanosti folklornih ansambala svih nacija, takmičenja u konjičkom sportu, održavaju se pozorišne predstave amaterskih i profesionalnih pozorišta, dečji festivali, gastronomski doživljaji. Najbolja drugarica iz srednje škole je Lalinka, kako se u Banatu nazivaju starosedeoci. ,,Lala“ je reč turskog porekla, koja znači gazda, domaćin. Nema kraja nabrajanju. Kroz krize odnosi se jače učvršćuju, pa i odnosi multikulturalnih zajednica.  

   U nemarnosti, zaboravljamo značajne pojedince različitih nacija, prećutkujemo njihova dostignuća. Kada se izgubi iz vida koliko smo jedni na druge uticali, koliko su naše kulture isprepletene, gubi se međusobno uvažavanje, a sve to je potrebno za opstanak. Neće nas zaobići velike promene, dominacija jačih ili igra moćnih, koji prema sebi oblikuju svet. Vojvodina neće nestati kao što ni igre neće prestati. Iako će im vrline kao što su hrabrost, čestitost, humanost ići na ruku da im budućnost bude naklonjena problemi koji idu na štetu gubljenja višenacionalnosti -manjak stanovništva, tj. negativan prirodni priraštaj decenijama (već pola veka), odlivanje Mađara ( a i ostalih) u zemlje EU -em i njih kači bela kuga, nikako neće nestati. Sve je manje dvojezičnih škola, a i one koje opstaju jedva održavaju dvojezičnost. 

  U Vojvodini se sve prepliće: boje, mirisi, ukusi. Rezanci, nasuvo, gibanice, štrudle, kiflice, pogačice, hleb namazan mašću, posut alevom paprikom i solju. Kompoti, pekmezi, supe, testa, čorbe od povrća. Zvone zvona i pravoslavne i katoličke crkve. Sitnim vezom izvezene zastave vijore se.

  Poznati vojvođanski pesnik je napisao:

I kad se ženi grle ramena lepa i gola

setiti se da negde grle i bičem po grudima

i, naravno, slobodno verovati i u boga i u đavola

samo ako to nešto može pomoći ljudima.

(Jevanđelje, Mika Antić)