Nagrada „Grigorije Božović“ za „Ljude bez grobova“ Enesa Halilovića

Žiri za dodelu književne nagrade „Grigorije Božović“ za 2020. godinu koji je radio u sastavu: Dragiša Bojović, Andrijana Živanović i Mileta Aćimović Ivkov (predsednik žirija), na završnom sastanku 18. maja 2021. godine doneo je odluku da nagrada za delo ostvareno u duhu proze Grigorija Božovića pripadne Enesu Haliloviću za snagu i vrednost tradicijske etike oživotvorene u njegovim pripovetkama i romanu „Ljudi bez grobova“ u izdanju Lagune.

„Kada dočita ovaj uzbudljiv, dinamičan i potresan roman, čitalac se može prisetiti njegovog početka u kome se, u vidu poetičkog znanja, kazuje o važnosti i neizbežnosti prošlosti – jer se taj iskaz-teza istavlja i u njegovoj završnici: ’čovjek, koja god vrata otvorio, kud god krenuo, pa makar bio zakovan i za stolicu, neminovno nabasa na prošlost’. Takvim samosvesnim piščevim gestom uokviravanja romaneskne pripovesti može da bude podstaknuto čitalačko zapažanje o kružnoj kompoziciji i veoma složenoj strukturi i razvijenom sadržaju romana, u čije se tematsko središte postavlja i grana arhetipska priča o ocu, zlu i zločinstvu, odrastanju i razvoju, ljubavi, žrtvi i krajnjem smislu“, stoji u saopštenju žirija.

„Neobično mi je drago što sam postao laureat ove nagrade koju su dobili naši najbolji pripovedači Radovan Beli Marković, Milisav Savić, Vladimir Pištalo, Dragoslav Mihailović i drugi. Drago mi je što je žiri bio jednoglasan i nadam se da će budućnost potvrditi impresije koje sadašnjost pokazuje prema mom romanu“, istakao je u izjavi za Lagunu Enes Halilović, koji je za roman „Ljudi bez grobova“ dobio i Vitalovu nagradu.

U saopštenju žirija za dodelu nagrade „Grigorije Božović“ stoji i da je „Enes Halilović u žanrovski određenije profilisanom romanu o razvoju lika ’Ljudi bez grobova’ uspeo da zasebnom i specifičnom tematsko-motivskom delokrugu saobrazi jezičko-izražajni kompleks; da različite teme, postupke i narativne rukavce skladno i funkcionalno oživotvori i sjedini u vanredno uzbudljivoj priči. Potom da u nju ulije i raznorodne metanarativne segmente, kakvi su: citati, komentari, poređenja, aluzije, reminiscencije i druge međutekstovne reference. Jednostavno rečeno, da širinu tematskog zahvata životno i uverljivo sažme u jedinstvo patničke istorijsko-egzistencijalne vizije u čijem je središtu večita zagonetka čovekove sudbine. Da to učini toliko umešno i ubedljivo da čitalac poželi da se toj privlačnoj priči znatne životne snage, sa uvećanom koncentrisanom pažnjom i emotivnim trepetom, iznova posveti. Zadovoljno vrati. To je za dobar roman uvek bila najveća preporuka.“