Ja, Fatima Durović

Ime i prezime: Fatima Durović

Datum i mesto rođenja: 18. 01. 1980. Novi Pazar

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Iskreno, teško. Ali vredelo bi pokušati, negde u prirodi, gde njeni glasovi nadjačavaju one u nama. U nekoj arhetipskoj kući sa mnogo svetla pored guste šume.

Koju osobu najviše cenite: Sve one koji su duhovno utkali svoje znanje i ljubav u mene. Cenim stvarne, hrabre, mudre i vedre ljude. Poštujem subverzivne vizionare. Cenim one koji ne prave buku.

Grad u koji želite ponovo otići: Istanbul, večiti grad, uvek i ponovo! Ponovo i u Boku.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Mogla bih da pijem jogurt. Volim pršutu, al nebi bilo poželjno to jesti svaki dan. Sitno ćufte, samo kad ga sama spremim, ramazanom. Šnenokle i mladi sir. Bananicu.

Kome najviše verujete: Sebi, kad dovoljno dobro slušam unutrašnji glas. Prijateljima koji me čuju kad ćutim.

Gde se najbolje odmorite: U svom domu, u tišini ili u nekom spa centru. Ništa bez vode.

Najbolji dan u životu: Ima dana koji su bolji od drugih. Ispunjeni ljubavlju, malim čudima, sinhronicitetima, dani po kojima bi se mogla krojiti večnost. Svi oni su taj jedan dan.

Poslednja laž na koju ste naseli: Kao verujućem čoveku, za mene je laž previše gruba kategorija. Rekla bih da verujem da je ljudima mnogo više stalo nego što zapravo jeste. U tom smislu ne volim kad obmanjujem sebe.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Mnogo više nego što bih želela, ali trudim se da društvene mreže koristim, oprezno i ciljano, više nego što one troše mene.

Najlepši poklon koji ste dobili: Svojeručno pismo u doba digitalnih medija. Kamen sa 20 metara dubine od mog sina Isama i lešnik od Omara. Sve ono što je došlo kao odgovor. Prijatelji koje imam.

Omiljena životinja: Vuk, vučica.

Omiljeni muzičar ili bend: U poslednje vreme slušam Sezen Aksu. Dok slikam često slušam Brubeka ili Monka. Volim sevdah. Od klasika, Satia. Muziku, ili slušam ceo dan, ili ne slušam uopšte.

Omiljeni pisac: Murakami. Iracionalan je. Uljuljka nas u maglovite situacije, a onda jednom rečenicom saseče kao mačem. Volim Borhesove lavirinte, Darelov ritam, Mešinu blagost i melodičnost.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Julian Barnes, Elizabet Finč. Dopalo mi se kako to ime zvuči.

Omiljeni filmski lik: Zašto ne animirani, Winnie the Pooh? Ženski likovi, romantična Amelie Poulain, brutalna Beatris Kido iz blokbastera Kill Bill i Lilu iz bajke Peti element. Filmski svet Roberta Bressona. Estetika Tarkovskog. Volim Cate Blanchett, ali ona je izvan svih likova.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Mundijal 90. Tad smo sa radošću skupljali sličice i zdušno navijali. Otac je bio u publici na utakmici u Milanu, pa smo ga tražili u širokim kadrovima direktnog prenosa. Bilo je to poslednje prenstvo na kome je učestvovala SFR Jugoslavija i poslednje sećanje na detinjstvo. Povremeno pratim takmičenja u umetničkom klizanju. Grč, led, belina, ples i lepota!

Tim za koji navijate: Ne navijam i slabo pratim sport, ali moglo bi se reći da nepopularno navijam za pobednike – za pobednički mentalitet, upornost, istrajnost.

Omiljena narodna izreka: Ima jedna duhovita. Govorila je moja nana “Ne uvodi u kozji rog“.  Za jednog overtinkera dobar podsetnik.

Koje pitanje najviše mrzite: Ne volim površna, trivijalna, ni previše lična pitanja kao ni isprazne razgovore.

Vaša najveća nada: Da je nećemo gubiti. Da ćemo stići tamo gde treba i da ćemo se ponovo sresti. Da postoji tajni smisao u svemu. Da možemo biti bolji. I da ću ove zime, ili neke naredne, stići u Zagreb grad.