Neko je zaklao petla. Obezglavljeno telo bačeno je na put. Preko zeleno-crnog perja, najmanje jednom, prešla je traktorska guma. Žuti pas, naizgled nezainteresovano, čuči kraj puta nedaleko od mesta nesreće. Iz stegnutih čeljusti viri mu rozikasta kresta. Levo petlovo oko leži na toplom pasjem jeziku. Desnim okom petao gleda u mračnu nepčanu tavanicu zbunjenog psa. Kroz romboidne rešetke proviruje uplašena kokoš. Ostale stanovnice kaveza kljucaju razbacana zrna kukuruza. Žena prostire šareni veš na otromboljenu žicu. Crni dres francuske fudbalske reprezentacije dodiruje zemlju. Čovek dugih brkova pokušava da pocepa bukov panj. Sekira mu se odbija o čvornovato drvo. Pod nastrešnicom sedi starica. Iz emajliranog bokala sipa vodu u mutnu kriglu. Teškom mukom zakrivljenim palcem istiskuje lek iz folije. Zamotana joj je potkolenica komadom stare jastučnice. Duva nekakav crveni vetar… Neko je petlu prerezao vrat. Putem prolazi traktor. Traktorista ne primećuje preklanu pticu. Sa podignutog pluga vijori se rasparan jastuk. Pas nepomično guta mrtve petlove oči. Žena slaže preko ramena suve tkanine. Čovek dugih brkova odlaže nazubljenu krvavu sekiru i seda na zagrejanu stolicu pred ulazom. Starica spava u krevetu bez povišenog uzglavlja. Duva nekakav crveni vetar. Zora ne želi sama da se oglasi.
