Ja, Dragana Danilović
Rođena u Kikindi, živela u Banatskom Velikom Selu, a danas živi u Novim Kozarcima. Završila Visoku školu za obrazovanje vaspitača u Kikindi. Piše poeziju. Radila i kao novinar. Objavila knjige: ,,Žirafa mi je rekla’(2010) i ,,Narandžasti oblaci’’(2016).
Ime i prezime: Dragana Danilović
Datum i mesto rođenja: 7. mart 1969, Kikinda.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Ja sam iz epohe u kojoj je unutrašnji sluh važniji od telefona. Jedva da smo svi imali i fiksni telefon. Družili smo se, slušali muziku, čitali, gledali se. Danas sve manje gledamo jedni u druge.
Koju osobu najviše cenite: Sina.
Grad u koji želite ponovo otići: Istanbul.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Piletina na pesnički način.
Kome najviše verujete: Bogu.
Gde se najbolje odmorite: Pored vode.
Najbolji dan u životu: Dan kad sam saznala da ću postati majka.
Poslednja laž na koju ste naseli: Nije laž, ali jeste nerazumevanje onih koji za sebe tvrde da su puni razumevanja.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Zavisi od inspiracije.
Najlepši poklon koji ste dobili: Dečje čestitke.
Omiljena životinja: Mačka.
Omiljeni muzičar ili bend: Margita Stefanović.
Omiljeni pisac: Nisam dovoljno hrabra da kažem ime samo jednog pisca.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Otvaranje lutke, Bosiljke Pušić.
Omiljeni filmski lik: Rendal Mekmarfi.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Sve utakmice košarkaške Evrolige odigrane u Istanbulu 2017/2018.
Tim za koji navijate: Tim od četvoro dece: Nikola, Dana, Marko i Tanja.
Omiljena narodna izreka: Gde nema stida nema ni poštenja.
Koje pitanje najviše mrzite: Kad me pitaju gde sam zaposlena, a znaju da nisam.
Vaša najveća nada: Zajednica sa Bogom i ljudima.
