Damir Gruda, čovek koji je istražio prošlost i kulturne reflekse svog kraja
Kada je septembra 2002. godine održano prvo univerzitetsko predavanje u Novom Pazaru, predavač Damir Gruda je rekao studentima: znati, znači tragati za znanjem. Kako je rekao, tako je i sam činio. Godine i godine proveo je nad dokumemtima i knjigama, u fondovima, u arhivama i bibliotekama… Otvorio je stotine hiljada dokumenata, zagledao desetine hiljada novina, prelistao većinu predmetnih kataloga najvećih svetskih biblioteka i svom rodnom kraju otvorio jedan novi svet, do tada potpuno nepoznat. Damir Gruda je čovek koji je uverio sugrađane da pripadaju svetu, čak i one koji misle da im taj svet ne pripada.
Iako je diplomirao engleski jezik u Turskoj, krajem devedesetih je otišao u Švedsku gde je našao posao i dobio boravak, ali… odlučio je da se vrati u Srbiju i u rodni grad. “Postojala je neka velika nada da ćemo živeti mnogo bolje nego devedesetih godina i odlučio sam se da povratkom u Novi Pazar, i radom na novoosnovanom univerzitetu, postanem deo progresa ove sredine i ove države”, kaže Gruda koji se nikada nije pokajao zbog povratka. Možda zato što je u Turskoj i Švedskoj bio udaljen od rodnog kraja, odlučio je da istraži korene lokalne kulture i njen odsjaj u drugim kulturama.
Pored volje i radoznalosti, u istraživanjima je bilo presudno to što Damir Gruda, govori pet stranih jezika: engleski, turski, švedski, norveški i danski.
Prvo što se ukazalo na vidiku bila je pripovetka na koju je naleteo tokom studija u Izmiru. Reč je o delu “Izgubljeni Sandžak” koje je napisao američki pisac Hector Hugh Monro poznat kao Saki. “Glavni junak pripovetke izgubio je identitet i kasnije je optužen da je ubio sebe. To je veoma zanimljiva priča, a ja sam se na predavanjima pohvalio studentima i profesoru da je reč o mom rodnom kraju. Može se reći da je saznanje o toj priči bilo inicijalna kapisla koja me odvela u sva dalja istraživanja a na kraju i dokumentarom filmu kojo će uskoro biti dostupan javnosti”, rekao je Damir Gruda.
On je otkrio da su, od Berlinskog kongresa 1878. do 1919. godine, pojmovi Novi Pazar i Sandžak, veoma često pominjani u evropskoj štampi, i to u vodećim satiričnim glasilima kao što su Kikeriki, Figaro, Wiener Caricaturen, Muskete, Borszem Janko, Davul, Kladderadatsch… Gruda je sve te karikature iznova prezentovao javnosti, preveo i detaljno opisao u svojim monografijama i na umetničkim izložbama. Uz to je i snimio dve muzičke numere i vezane da ovu tematiku, a sve kao potporu njegovih istraživačkih projekata.
Sigurno je da su tadašnje političke prilike, nestabilnost, istorijske i interesne okolnosti doprinele da u evropskoj i američkoj štampi Novi Pazar postane metafora za opasnost, važnost, čvorište interesa – kao što su kasnije, u različitim trenucima političke istorije, postali mnogi drugi gradovi i krajevi, jer moderno doba je doba medija i svaka kriza umnožava pomen na određeni prostor. Da bismo shvatili ogroman interes evropske štampe za Novi Pazar pre stotinak godina, treba samo da razmislimo koliko su danas u svetskoj štampi pomenuti npr. Kosovka Mitrovica, Krim, Kandahar ili Basra.
“Osetio sam dug prema sopstvenim korenima. Zašto mi u Novom Pazaru nemamo svu tu građu? Zašto nemamo sve te karikature i novinske članke. Otišao sam u SAD i istraživao. Naravno, Kongresna biblioteka u Vašingtonu i Harvard imaju više o nama nego mi sami”, kaže Gruda i nabraja imena poznatih američkih pisaca koji su pisali o Novom Pazaru. Tomas Ybarra koji je živeo početkom 20. veka, Wex Jones, James Montague dobitnik Pulicerove nagrade, Samuel McCoy.
“Tomas Pinčon (Thomas Ruggles Pynchon) je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih pisaca na svetu. On živi povučeno i čak se i ne zna gde boravi. Zna se da je dve godine boravio u američkoj mornarici. Decenijama nema njegove fotografije u štampi. U romanu “Duga gravitacije” napisao je pesmu o Novom Pazaru”, navodi Gruda.
Nobody knows-where, it is-on-the-map,
Who’d ever think-it, could start-such-a-flap?
Each Montenegrin, and Serbian too,
Waitin’ for some-thing, right outa the blue — oh honey
Pack up my Glad-stone, ‘n’ brush off my suit,
And then light me up my bigfat, cigar —
If ya want my adress, it’s
That O-ri-ent Express,
To the san-jak of No-vi Pa-zar!
***
Niko ne zna gde se na-mapi-nalazi,
Ko bi rekao ipak da od-njeg’-sve-polazi?
Svaki Crnogorac, i još Srbin svaki,
Nešto da se desi, ipak će čekati — oh dušo
„gledstona“ mi spa-kuj i iščetkaj odelo,
I još mi pripali debelu cigaru —
Adresa moja sad će biti
O-ri-jent Ekspres što hita
Ka san-dža-ku u No-vom Pa-za-ru!
[Tomas Pinčon, DUGA GRAVITACIJE, prev. Nina Muždeka, Dereta 2019]
“Junak Lord Ozmo u romanu smatra da je Novi Pazar neuralgična tačka broj jedan u svetu”, ističe naš sagovornik i dodaje da je interesovanje za Novi Pazar u svetskim medijima bilo najizrazitije u doba Balkanskih ratova, “tada je ovaj grad imao miris orjentalnog, mističnog, nestabilnog” – smatra Gruda.
“Događaji nakon aneksione krize i tokom balkanskih ratova mnogi američki dnevni listovi, magazini i periodični časopisi pokrivaju s velikim interesiranjem. Neki su, poput New York Tribunea, isticali da je upravo Sandžak zbog svog važnog geografskog položaja u tom trenutku doveo do početka Prvog svetskog rata jer je bio podjednako važan za izlaz Austro-Ugarske na Egejsko more, kao i pretenzije carske Rusije da preko Srbije i Crne Gore izbije na Jadran. Nepoznanica i orijentalna mističnost imena dala je inspiraciju mnogim američkim kolumnistima, pjesnicima, publicistima da napišu nemali broj pesama u kojima se spominje Novopazarski sandžak. U mojoj publikaciji sam skupio i preveo više od 20 poema iz raznih američkih časopisa tog vremena o Novom Pazaru i Sandžaku. Pored Samuela McCoya, tu su i Olin Lyman te James Montague, Jim Montague, koji je bio američki novinar, satiričar i pesnik. Poznat kao ‘verifikator’, on je bio najpoznatiji po svojoj kolumni ‘Više istine od poezije’, koja je skoro 25 godina objavljivana u mnogim dnevnim novinama. Tu su i Thomas Russell Ybarra, američki pjesnik, prevodilac, novinar The New York Timesa i putopisac, malo poznati kolumnista Wex Jones, Paul Gilbert, Stanley West, kao i mnogi drugi”, kaže Gruda.
On podseća i da je poznati pesnik bit generacije Alen Ginzberg napisao je pesmu gde takođe pominje Novi Pazar gde je boravio 1980. godine. Pominje i autobus društvenog prevoznog preduzeća “Sandžaktrans” i tvrđavu Maglič u dolini reke Ibar.
Svaki detalj Grudinih istraživanja, kao novo saznanje, bio je velika radost. A jedan od svetskih autora je karakterističan i po tome što je živeo u Novom Pazaru. To je poznati esperantist Petro Stojan (Пётр Евстафьевич Стоян) iz ukrajinskog Izmaila, a koji će okončati život u Nici. On je došao posle Oktobarske revolucije i o novom zavičaju 1922. napisao je poznatu pesmu ma esperantu “Bildo el mia lando” koju je Gruda preveo što u prevodu znači “Slika moje zemlje”.
“Petro Stojan je ovde radio kao profesor i opisao je Amir-agin han, novopazarske džamije i Ras. Bio je veoma poznat u međunarodnim krugovima i ostavio je trag u prošlosti ovog grada, a eto verovatno nijedna ulica u Novom Pazaru ne nosi njegovo ime. Mislim da je zaslužio da ga upamtimo na ovaj način”, kaže Damir Gruda.
Posebno inspirativne činjenice o kulturi novopazarskog kraja za Grudu su bile zbirke na Harvardu gde se čuvaju tonski zapisi poznatih guslara Avda Međedovića i Saliha Ugljanina koje su zabaležili poznati istraživači, homerolozi, Lord i Peri.
Avdova epska pesma “Ženidba Smailagić Meha” ima 12.311 stihova. Milman Peri, profesor sa Univerziteta Harvard, nazvao je Avda „balkanskim Homerom”.
U detinjstvu nije pohađao nikakvu školu, a nakon navršenog punoletstva punih devet godina je služio u osmanskoj vojsci i za to vreme dobro savladao osmanski turski jezik i u Solunu završio podoficirsku školu. Posle povratka iz vojske životni vek je proveo na imanju u rodnom Obrovu, radeći u porodičnoj radnji (kasapnici) u Bijelom Polju. Sa guslama se susreo još u ranom detinjstvu a guslarsku veštinu je učio prvo od oca Huseina, koji je bio odličan guslar, a kasnije i od drugih čuvenih guslara toga vremena: Ćor Husa Husovića, Nezira Kaljića i drugih. Zahvaljujući izuzetnom talentu i veštini, tokom vremena je postao najveći i najtraženiji guslar i narodni pevač u kraju.
Istraživajući epsko stvaralaštvo na širem balkanskom području, a u cilju odgonetanja tzv. „homerovskog pitanja”, Peri je 1935. zabeležio na specijalnim aluminijumskim fonografskim pločama osamdeset hiljada Avdovih epskih stihova. Na osnovu tih istraživanja Peri je zasnovao savremenu teoriju usmene književnosti i modernu homerologiju. Nastavljač Perijevog rada Albert Lord, takođe profesor na Harvardu, posle Drugog svetskog rata je zabeležio još osamnaest hiljada Međedovićevih stihova, kompletirajući na taj način impozantnu kolekciju od oko sto hiljada stihova Avda Međedovića.
Na Harvardu se čuva i glas Saliha Ugljanina, sa Pešterske visoravni, koji je takođe bio vešt epski pevač.
“Naravno, ovde smo znali za Avda Međedovića i Saliha Ugljanina. za naš narod, to su bili neki obični guslari, ali sam impresioniran činjenicom da su ljudi iz Amerike došli da nam objasne ko su oni i koliko su vredni”, kaže Gruda.
Ali nije samo prošlost ovog kraja bila prisutna u svetu. Novi Pazar postoji i u sadašnjosti američke popularne kulture. Ko zna bilo šta o stripu, zna ko su Marvelovci i ko je Kvik Silver. Porodica Maksimov, ovenčana u stripovima, verovali ili ne, potiče iz Novog Pazara koji ima veoma retku privilegiju: čak četvoro “Marvelovih” junaka dolazi upravo iz ovog dela sveta. Wanda Maximoff / Scarlet Witch – Skarletna vestica, Pietro Maximoff – Quicksilver i njihovi roditelji Django Maximoff i Marya Maximoff.
Šta tek reći o američkoj rok muzici što već nije rečeno? Kod nas je nepoznato da je 1967. u Njujorku formirana grupa pod imenom “The Sanjak of Novi Pazar” koju su činili Deb Green i Anthony Bartolly. Živeli, pevali, družili se sa Bobom Dilanom i svirali po poznatim njujorškim klubovima, ali nikada nisu posetili Novi Pazar čije su ime nosili svuda po Americi. Naravno, Damir Gruda je i sa njima stupio u kontakt i uvrstio ih u njegov dokumentarni film.
Da bismo shvatili značaj koji je profesor Damir Gruda ostvario za istraživanje kulture i tradicije Novog pazara, treba samo da pomislimo koliko bismo bili siromašniji da nam Damir Gruda sva svoja istraživanja nije prezentovao u dve knjige.
Malo je ljudi na Balkanu koji su svojim sugrađanima tako strpljivo ukazivali prostu istinu koja glasi: ljudi, vaš trag postoji na ovom svetu, treba samo zaviriti u biblioteke.
izvor: Enes Halilović oko.rts.rs
