TENUTAK SREĆE
Sava mirna, ponosna, nadošla,
Par labudova pri obali šepure se, beli,
zaljubljeni.
Granje se moćnom vodom valja,
Po neki čamac ukaže se oku, u daljini stari se gega šlep.
Vazduh na reku miriše, a ona na ribu i zaostale trave,
Dok nebom, retka prica pogledu izmiče,
Na drugoj strani kao da spavaju ade obe,
paralelne, tihe.
Jesenje zrelo sunce zalasku se bliži,
Dok nad rekom avion ka odredištu lagano promiče.
Trenutak tako običan, no čudesno lep.
Zoran R. Tomić