Podvodni fotografi kače po zidovima galerija nestvarne slike morskog dna. Dno mora nije onakvo kakvim ga oni vide kroz svoje zamućene ronilačke maske. To što oni predstavljaju stenjem zapravo su skamenjene humke napuštenih salaša. Vrtače iz kojih, na njihovim delima, prugaste ribice izdišu mehuriće, u stvari su tragovi jelenskih kopita.
Dnom mora lutaju reči bez odjeka i težine. Te reči se ne vraćaju onome koji ih je izgovorio pokušavajući da objasni smisao beskraja.
Na dnu mora može se videti voz, dugačak kao jegulja i crven kao koralna grana. Njime putuju bespovratnici i sanjari. Taj voz svira samo kad prolazi kroz špalir golih bagremova i kad ga od morskih struja sakriju beli topolski štitovi.
Pod morskim dnom klijaju usoljena pšenična zrna i kosti predaka. Nad morskim dnom valjaju se oblaci i munje. Iz tog se spoja rađaju gorki hlebovi i dobri ljudi…
Na morskom dnu stoji čovek zagledan u tajnu. Šta li je iza one linije u daljini, provalija ili početak?
