Ja, Jovana Palinkaš

Ime i prezime: Jovana Palinkaš      

Datum i mesto rođenja: 6.1.2000. Šabac

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Mislim da to zapravo i nije toliko teško koliko se čini, ukoliko ih provedete sa vama bitnim i dragim ljudima. Mnogo puta mi se desilo da ne pogledam u telefon nijednom tokom dana provedenog sa meni bitnim ljudima ali isto tako i da sa nekim potrošim celu bateriju, tako da bih slobodno rekla da je zavisnost od drustvenih mreža i njihovo prekomerno korišćenje možda problem usamljenosti mladih danas i nekog ličnog nezadovoljstva.

Koju osobu najviše cenite: Najviše kod ljudi generalno cenim iskrenost koju danas teško pronalazim. Odanost mi je takodje jako bitna kao i vernost. Tako da bi osoba koju cenim trebala da ima bar te tri osnovne osobine.

Grad u koji želite ponovo otići: Mnogo volim da putujem i trenutna situacija mi jako teško pada baš zbog toga. Ne volim da se vraćam na mesta gde sam već bila jer bih volela da proputujem što više ali dva grada koja su na mene ostavila poseban utisak su definitivno Pariz  i Prag. Duhom su mi jako prijali i definitivno bih volela sebe ponovo da vidim tamo.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Ovo mi je jako teško pitanje. Veliki sam gurman i hrana je, nazalost, moja ogromna ljubav u kojoj uživam. Obožavam i slatko i slano podjednako, medjutim, ako baš moram da izdvojim jedno jelo, neka to bude pasta.

Kome najviše verujete: Iskreno, u današnje vreme mi je jako, jako teško da verujem bilo kome. Lično sam se opekla više puta i to sa jako bliskim ljudima, tako da bih možda rekla samo najuža porodica. Generalno, mislim da čovek treba da veruje sebi i ne očekuje previše od drugih.

Gde se najbolje odmorite: Od pristupačnijih mesta, definitivno izdvajam jedno mesto – krevet pod kosinom kod kuće u Šapcu. Tu kada legnem svet stane, osećam se bezbrižno, zaboravim na sve i potpuno se isključim i restartujem!

Najbolji dan u životu: Mislim da je ovo možda i najteže pitanje i da je možda još uvek jako rano da bih na njega sada odgovorila tako da ipak neću dati odgovor. Verujem da će biti prilike da mi ga ponovo postavite u daljoj budućnosti i da ću Vam tada odgovoriti.

Poslednja laž na koju ste naseli: Umem da budem jako naivna osoba i lakoverna. Medjutim, dobra stvar je što priliku za to imaju samo jako bliske osobe. Samo one mogu da me povrede, iznevere i slažu jer drugima ne dajem tu mogućnost. Poslednju laž ne znam ali bih možda, ako može, svrstala u ovo to što sam verovala ljudima koji to nisu zaslužili. Ljudi lako izgovaraju neke stvari, a ne shvataju njihovo značenje i težinu. Lako se okrenu i odu bez reči i sve do tada pada u vodu.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Može se reći  da sam prilično aktivna ali samo na mreži Instagram.

Najlepši poklon koji ste dobili: Ko me bar malo poznaje, zna da meni poklon kao materijalna stvar i nije toliko bitan. Uživam u otvaranju poklona, pažnji, u iznenađ0enjima, kad vidim da se neko potrudio i volim svoj rođendan, možda i previše. Ljudi oko mene će se sigurno složiti sa ovim „previše“ jer od 12 meseci godišnje ja 9, 10 planiram svoj rođendan i davim ljude sa svojom euforijom. Čim se jedan završi, planiram sledeći i tako u krug. Volim male znake pažnje i kada mi neko pokloni nešto iz čega vidim da mu je stalo, da me sluša ili odlično poznaje. Dobila sam jako puno prelepih poklona, ali ako moram da izdvojim nešto, neka to bude vatromet i grafit za 20. rodjendan i propratni pokloni. Taj rodjendan je bio definitivno najlepši i oko mene je bila većina mojih dragih ljudi koje sam kroz život do tada imala pored sebe u nekom trenutku.

Omiljena životinja: Delfin. Pored njega foka i koala. Ne volim da biram samo jednu omiljenu vrstu jer od ove tri ne mogu da se odlučim ali neka bude delfin.

Omiljeni muzičar ili bend: Izdvojiću Stinga koji mi je ujedno i obeležio detinjstvo.

Omiljeni pisac: Nemam  baš omiljenog. Kao mlađa nisam puno čitala. Sada se trudim da čitam što više različitih pisaca i pronađem ono što mi najviše leži.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Mislim da je „Ako dočekam sutra“ Sidni Šeldon. Trenutno čitam „Deca zla“ Miodraga Majića.

Omiljeni filmski lik: S obzirom na profesiju kojom se bavim, ne delim likove na taj način. Svaki lik mi je podjednako važan jer se trudim da ga razumem i shvatim njegovu ulogu i postupke. I antagonista i protagonista kod mene imaju potpuno isto mesto i smatram da su podjednako važni i definitivno neophodni da bi jedno delo postojalo.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Ne pratim sport skoro uopšte i ne secam se kad sam poslednji put bila na nekom sportskom događaju ali mogu da kažem da jako, jako volim ekstremne sportove i trke konja. Ekstremni sportovi su nešto u čemu stvarno želim da se oprobam i jako su mi privlačni jer volim adrenalin i sve što je atipično i avanturističko.

Tim za koji navijate: U prvom razredu osnovne škole sam zbog simpatije odlučila da navijam za Partizan i to je tako ostalo. Ni dan danas ne znam ime ni jednog igrača.

Omiljena narodna izreka: Ima mnogo poučnih, bitnih i pre svega istinitih koje jako volim ali evo izdvojiću na primer ovu: „Ne kaži sve što znaš. Ne čini sve što možeš. Ne veruj sve što čuješ. Ne daj sve što imaš. Ne želi sve što nemaš.“    

Koje pitanje najviše mrzite:  „Koji ti je omiljeni režiser?“. Jako, jako mrzim ovo pitanje zato što je ono prva reakcija svake osobe na moj odgovor: “Studiram režiju“ čak iako zapravo ni sami ne znaju ni jednog režisera, tako da na to pitanje ne odgovaram. Isto kao kad glumcu kažu: “Jao, a je l možes sad da zaplačeš da vidim?? “.

Vaša najveća nada: Moja najveća nada je da će zlo koje je zavladalo celim svetom i uvuklo se u svaki ćošak bar u nekoj meri iščeznuti, da će ljudi biti iskreniji, manje sebični i zavidni i da će se vratiti neka lepa stara vremena.