Ja, Arnela Lakota

Ime i prezime: Arnela Lakota

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Volim prisutnost u trenutku i da sam uvek “svesna” svog sagovornika, tako da me bilo kakav vid mobilne komunikacije opterećuje i bilo bi dosta oslobađajuće provesti sedam i više dana vez telefona. Na primer, svi ljudi znaju da mi je zvuk telefona uvek utišan i da me teško možeš dobiti onog momenta kada me i pozoveš. Svakako, tome je doprineo i broj dece.

Koju osobu najviše cijenite: Načelno, svoju majku ˗ nepokolebljivu ženu, tihog heroja. Uopšteno, svakog ko kaže “ne” zloj, rđavoj stvari na koju je nateran i/ili koja mu se plasira kao neophodna i neumitna istina.

Grad u koji želite ponovo otići: Rim. Grandiozan, ali topao.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Kao zavisnici šećera i ugljenih hidrata (budućem dijabetičaru verovatno), to su sva testa (paste, pite, mantije, kroasani).

Kome najviše verujete: Svom suprugu.

Gdje se najbolje odmorite: Kod svoje majke, u Novom Pazaru, na terasi sa koje se vidi ceo moj grad.

Najbolji dan u životu: Mnogo je dana ispunjenih nezaboravnim trenucima (pesnici sve pamte) i svi se mogu smestiti u naš prvi stan na Dorćolu gde su dani bili najduži, najbolji jer su bili naizgled obični i svakodnevni ali duboko naši. Naravno, svaki dolazak na svet moje dece predstavlja najlepši i najteži dan.

Poslednja laž na koju ste nasjeli: Obećanje mog sina za određeno ponašanje “neće se više ponoviti”. Ali ne dozvoljavam da nasedam, pre prihvatim da neko olako kaže da će nešto učini i ne učini jer je prosto takav čovek. Iznenadi me održana reč.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: U vremenu zavisnosti od društvenih mreža i njihove neophodnosti, ja biram drugi put ˗ dugo godina nisam bila korisnik nijedne društvene mreže. Instagram nalog mrtve pesme otvaram poslovno one godine kada izdajem i knjigu i koristim jedino sa ciljem deljenja stihova i nekih promišljanja na aktuelna dešavanja. Još uvek postavljam sebi pitanje da li je to neophodno. Zaista ne volim društvene mreže i mogla bih da zamislim život bez njih.

Najlepši poklon koji ste dobili: Pisaću mašinu od supruga.

Omiljena životinja: Sve morske životinje.

Omiljeni muzičar ili bend: Nekada sam mnogo slušala muziku i tu je bilo mnogo bendova i muzičara, najčešće rok ili sevdah. Kada bih sebe opisivala kroz neku melodiju to bi bila sevdalinka, ali sada izbegavam slušanje jer je za mene muzika najveći stepen umetnosti i onda čulno to sve teže podnosim.

Omiljeni pisac: Bilo koji Rus i celokupna njihova književnost.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Uvek čitam više knjiga i često se vraćam klasicima. Nedavno sam se vratila Selindžeru i “Lovcu u žitu”, knjizi koju bi svaki tinejdžer morao da pročita.

Omiljeni filmski lik: Forest Gamp, ali i svi filmski likovi koje tumači Robert de Niro.

Sportski događaj koji vam je ostao u sećanju: Ne pratim sport, nisam pratila ni kada sam trenirala odbojku i kada sam se time zanosila. Sada pratim utakmice svojih sestrića, bratanaca i svoje dece. Ali događaj koji neću zaboraviti jeste jedan teniski meč između moje prijateljice, tada teniserke Rejhane Mekić i moje nimalo tenisersko navijanje, ali pristrasno i prijateljsko.

Tim za koji navijate: Tim Adrović˗Lakota.

Omiljena narodna izreka: Ona koju često ponavlja moj brat “Čovek se drži za reč, a vo za rogove”.

Koje pitanje najviše mrzite: Otkako živim u Beogradu: odakle si? I otkako imam četvoro dece: jeste li to planirali?

Vaša najveća nada: Da ću se obračunati na Dan obračuna.