Ja, Marko Poropatić

Ime i prezime: Marko Poropatić

Datum i mesto rođenja: 13. 5. 1984. Beograd.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Odeš negde daleko, u nedostatku interneta survuješ po planiskoj reci, u međuvremenu razmišljaš, ne o telefonu.

Koju osobu najviše cenite: Ima ih više, ali izdvojio bih majku.

Grad u koji želite ponovo otići: Menton i da citiram pametnije “Petrograd, u kome nikada nisam bio”.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Verovatno pršutu, mada sam dokazao sebi da može da mi dosadi, i da me ta dosada drži celih dva, tri dana.

Kome najviše verujete: Božijem promislu više. Sebi manje.

Gde se najbolje odmorite: U blizini mora.

Najbolji dan u životu: Jedan dan i noć na jednom letovanju 2007-me, ako me sećanje dobro služi.

Poslednja laž na koju ste naseli: Uvek su to samoobmane, uvek sebi dozvolimo da nasednemo, drugi su saučesnici kojima smo dali poverenje. Ne mogu da se setim poslednje.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Premalo za kriterijume duha vremena.

Najlepši poklon koji ste dobili: Recimo lančić sa posvetom na pločici, poklon sam dobio od ujaka kada sam imao desetak godina.

Omiljena životinja: Nekada pas, nekada mačka, ostale nisam dobro upoznao.

Omiljeni muzičar ili bend: Menja se. Trenutno je Kolja Pejaković.

Omiljeni pisac: Ima ih podosta. Od stranih pisaca najčešće se vraćam Dostojevskom, od domaćih Crnjanskom i Njegošu.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Platforma od Uelbeka i knjiga poezije Uradi sam od Dejana Aleksića, uporedo sam ih čitao.

Omiljeni filmski lik: Možda Big Lebovski.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Nedovoljno pratim sport, više ga konzumiram, ali bih mogao da izdvojim jednu partiju malog fudbala u školskom dvorištu, bio sam disciplinovan navijač.

Tim za koji navijate: Nemam omiljeni tim.

Omiljena narodna izreka: Strpljen spašen.

Koje pitanje najviše mrzite: Ne pada mi na pamet ni jedno pitanje, padaju mi na pamet odgovori, ali to nije pitanje.

Vaša najveća nada: Da čovek može da dostigne unutrašnji mir.