Sanela Fakić Ćatović-Poezija

A – mol

Puna si dece, reče neko

a nijedno iz tebe ne izlazi

A – dur

Ti možeš roditi ceo narod

Da nije straha da će on biti

Jedžudž i Medžudž

E – mol

Lestrigonci mi odnose brodove

a ja Odisej nisam,

nikad se neću vratiti tamo

odakle sam otišao

i samo dve žice znaju sve o tome

Obsidijan

Ti misliš čovek je papir

koji u trenu sagori, a ne znaš

da on je obsidijan

koji iz lave tek nastane

i postane

nekom je mač, 

a nekom tek staklo koje ga poseče

Sensontle

Kad ti sensontle u blizini zapeva

ti šuti

ona zna sve jezike sveta

ona zna i plač

Ako počne da peva jezikom plača

uvredio si sve njene pesme

Prostranstva

Na nebu jedan oblak

na leđima spava

Kroz mali prozor vidi se svet

i nebo

i gore, umire nebo od prostranstva

a u jednoj maloj sobi

gavran nečiju utrobu kljuca

Avgust

Jedne sam noći iz sna

video majku kako čupa sebi kosu

Mislio sam da sanjam

a san nije bio

Sve smrti majka podnosi tako

I tog avgusta njoj je počela zima

Ta zima koja još traje

Aljoši

Kaži mi zašto žrtva ne vidi svog dželata?

I kad bi ga video zašto ga opet ne bi?

Ti veruješ da će od buntovnika postati divovi

koji će dograditi kulu.

Čuješ li Aljoša

sve su kule srušene

na nas

a mi pod ruševinama stojimo sa osmehom. 

Žmurke

Kroz odškrinuta vrata 

vidiš svijet

ali svijet ne vidi tebe 

Ajla

Kad za dve godine Ajlin otac

Ponovo bude govorio ,,Ajla”

Hoće li biti 37 godina mlađi 

I ko će biti siguran 

Da to ne zove Ajlu koja je umrla

rađajući novu sebe?

Magnolija

U zagušljivoj sobi

Čovek pokradenog života

Ispija poslenje kapi ruma

Sa svojom nerođenom decom

Magnolija na stolu uvehla

Rasuta ljubičasta boja po stolu

Znak je njenog nekadašnjeg postojanja