Kultura

Ja, Marija Miladinović

Pozorišna glumica i dramska pedagoškinja. Završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Stalni pozorišni angažman ima u Gradskom pozorištu Jagodina. Pri Ustanovi kulture Ćuprija vodi Školu glume Ćuprija. Aktivno se bavi problemima mladih, promišlja o njima i trudi se da pozorišnim metodama i radioničarskim radom doprinese boljitku života mladih ljudi u malom gradu. Objavila tri samostalne i jednu grupnu zbirku pesama. Dobitnica nagrade Matićev šal za 2012. godinu.

Ime i prezime: Marija Miladinović

Datum i mesto rođenja: 25. januar 1990.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Plan za leto 2024. mi je da to iskusim. Mesto na koje ću otići isključenog telefona je moja kuća u šumi na obroncima Suve planine. Uz dobar odabir knjiga, filmova, sa fotoaparatom pokraj sebe i pisaćom mašinom za sve te misli mislim da je izvodljivo i oslobađajuće.

Koju osobu najviše cenite: Mamu. U moru reči uvek mi saopštava važne životne lekcije. Doneti odluku je jednostavnije.

Grad u koji želite ponovo otići: Moskva. Nisam je dovoljno prepešačila.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Jaja. Volim sve načine pripreme i sebi bih spremala prema trenutnom raspoloženju.

Kome najviše verujete: Baki kada kaže da će sve biti dobro. I bude.

Gde se najbolje odmorite: Na pesku Ade Bojane radeći ništa za promenu.

Najbolji dan u životu: Imam dva dana koje doživljavam kao najbolje. U jednom se tata nakon teške operacije vraća kući. Ja ga čekam na kapiji, on ulazi i podiže pesnice, u pozadini ide Eye of the tiger, fotografišem ga tako, plačemo i smejemo se u nekom grupnom zagrljaju. Onda, za porodičnim ručkom svi glasno pričamo upadajući jedni drugima u reč, glasno se smejemo svemu. Bio je to dobar dan za shvatiti važnost bližnjih.

Drugi dan je moj 30.rođendan koji me zatiče na Akademiji umetnosti. U pauzi od Tehnike glasa ili Scenskog pokreta otvaram neku fensi čokoladu, niko ne zna da mi je rođendan, a u mojoj glavi ne postoji mesto na kome bih trenutno više želela da budem. Akademija, radim ono što najviše volim, tu su meni dragi ljudi, napolju je sunčan januarski dan, kafa je topla, život je dobar.

Poslednja laž na koju ste naseli: „Baš ti je dobra ona predstava“.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Umereno. Sve je pod kontrolom. Zezam se, ne shvatam previše ozbiljno onlajn prostor i trudim se da ga koristim pametno i savesno.

Najlepši poklon koji ste dobili: Gitara kada sam je najmanje očekivala.

Omiljena životinja: Moja ruska plava mačka. Posle 10 godina uvidela sam da imamo neke zajedničke obrasce ponašanja.

Omiljeni muzičar ili bend: Billie Holiday na vinilu.

Uživo, Dule Resavac i njegov Shukar trio. To je čovek koji stvara magiju. Ako niste, idite da ga poslušate uživo. A onda me pronađite na mrežama i slobodno se zahvalite. J

Omiljeni pisac: Haruki Murakami zimi, uz čaj i džez na vinilu. Jako mi prija njegov stil i zaljubljujem se u atmosferu koju stvara. Od domaćih pisaca izdvojila bih Anu Vučković Denčić koju volim prvo kao prijateljicu, a onda i kao omiljenu domaću književnicu.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Ostrvo dana pređašnjeg“ Umberto Eko, izdanje Narodne knjige iz 1995, prevod Elizabet Vasiljević.

Omiljeni filmski lik: Norma Dezmond. Mogu da je opravdam i razumem.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Svetsko prvenstvo u košarci, Indijanapolis 2002. Imam 12 godina i ne smem da vrištim od sreće jer roditelji spavaju. Ali se sutra u školi sve to nadoknadilo. Svi smo kolektivno bili jako ponosni.

Tim za koji navijate: Uvek za svoj.

Omiljena narodna izreka: Obraćanje moje bake Mesecu rečima: „Ti mlad, ja zdrava“. Treba češće gledati u nebo.

Koje pitanje najviše mrzite: Svako koje ima veze sa novcem, od „Koliko si to platila“ do „Kolika ti je plata“. To je jednostavno loše vaspitanje.

Vaša najveća nada: Da je svaki, ali svaki čovek u svojoj suštini dobar.

Slični članci

Back to top button