Ja, Sanja Nikolić

Autorka romana „Sila i Soni u Berlinu“, živela u Srbiji, a poslednjih godina živi u Berlinu.

Ime i prezime? Sanja Nikolić

Datum i mesto rođenja? 30.januar 1976, Split.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona? Meni jako teško. Poruke s prijateljima su mi duševna hrana. A valjda bih nekako ipak uspela.

Koju osobu najviše cenite? Osetljivu.

Grad u koji želite ponovo otići? Trst.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana? Picu, ali o tome samo maštam.

Kome najviše verujete? Sebi.

Gde se najbolje odmorite? U šumi.

Najbolji dan u životu? Kad mi je knjiga izašla iz štampe. Osećeš se kao da si uspeo u životu.

Poslednja laž na koju ste naseli? Da me ne voli.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama? Nula posto, nemam fejsbuk. Mada imam viber i mnogo ga arčim.

Najlepši poklon koji ste dobili? Kad je Teofil Pančić pisao o mojoj knjizi.

Omiljena životinja? Mnogo se plašim životinja

Omiljeni muzičar ili bend? Goran Bare

Omiljeni pisac? Tomas Bernhard

Poslednja knjiga koju ste pročitali? “Bela ćao”, Dušana Veličkovića.

Omiljeni filmski lik: Šerlok Holms

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju? Kad je Saša Đorđević ubacio trojku, još pre rata.

Tim za koji navijate? Ne razumem se u sport uopšte.

Omiljena narodna izreka? Neće slonče u lonče.

Koje pitanje najviše mrzite? Neko malograđansko sa kopanjem informacija.

Vaša najveća nada? Deca mog brata, Lena i Andrej, strašno zanimljiva ekipa.