Skela na Dunavu dvije decenije prevozi ljude i vozila i premošćava granice
Stariji meštani kažu da je na ovom delu Dunava između dva svetska rata saobraćala skela koja je razvojem drumskog saobraćaja prestala da radi šezdesetih godina prošlog veka. U međuvremenu, raspad Jugoslavije, nove granice, ali i bombardovanje koje je uništilo mostove, ponovo su otvorili potrebu da se skela pokrene
BEGEČ (AA) – Između dve obale Dunava u toku kroz Vojvodinu postoje dve lokacije na kojima saobraćaju skele za prevoz ljudi i vozila. Skele tako premošćavaju nedostatak mostova na potezu od Bačke Palanke do Novog Sada. Jedna spaja sela Begeč, s bačke, i Čerević, sa sremske strane dunavske obale. Druga, par kilometara nizvodno, povezuje Futog, na levoj, i Beočin na desnoj obali reke.
Po broju prelazaka s jedne na drugu obalu definitivno imaju svoju svrhu, jer povezuju mesta do kojih bi se, drumom, moralo prelaziti više desetina kilometara.
Begečko-čerevićka skela je manja, ali, za razliku od one veće
nizvodno, nema red vožnje. Ako vam i otplovi ispred nosa, eto nje za
desetak minuta nazad.
“Nosivost skele je 14 tona i na nju može stati šest
automobila. Prevozimo pešake, bicikliste, motocikliste, automobile i
kamione do šest tona nosivosti. Naravno, svi vozači tokom vožnje moraju
da izađu iz svojih vozila. Kad ulaze, prvo idu teška vozila, pa
automobili, motori i bicikli”, kaže nam seklar koji se predstavio samo
kao Živko dok navodi vozača kombija da se uparkira na skelu s begečke
strane.
Skelari nisu rečiti. Žile (Živko) je zadužen za navigaciju kod ulaska i izlaska i naplatu prevoza, a Mile je za kormilom broda “Jole” koji vuče skelu. Ako smo dobro razumeli, skela ima takođe ime – “Senka”. Na sva naša pitanja kapetan Mile upućuje nas na Žileta, “jer on duže radi”.
– Skelom preko Dunava umjesto preko granice –
Žile nam kaže da će u
septembru će biti 20 godina kako na ovom delu Dunava vozi ova skela.
Pre toga, tokom bombardovanja Savezne republike Jugoslavije u proleće
1999. godine porušena su sva tri mosta preko Dunava kod Novog Sada, pa
je ova skela povezivala dve novosadske obale. Kada je septembra 1999.
godine izgrađen prvi pontonski most koji je povezao sremsku i bačku
stranu glavnog grada Vojvodine, gradske vlasti su vlasniku skele
odredile uzvodu lokaciju i tu već dve decenije saobraća.
Stariji meštani kažu da je na ovom delu Dunava između dva
svetska rata saobraćala skela koja je razvojem drumskog saobraćaja
prestala da radi šezdesetih godina prošlog veka.
U međuvremenu, raspad Jugoslavije, nove granice, ali i bombardovanje
koje je uništilo mostove, ponovo su otvorili potrebu da se skela pokrene
u tom delu.
Ova skela posebno je važna meštanima sremskih sela Neštin i Vizić, koja se nalaze na teritoriji opštine Bačka Palanka i koji do matične opštine treba kopnenom linijom da pređu dva granična prelaza s Hrvatskom.
Za skelu im pasoš ne treba, a i ne čeka se mnogo na prevoz preko vode.
Skela spaja delove Bačke i Srema do kojih se može kopnom doći
jedino preko Novog Sada, pa da bi uštedeli vreme i novac, mnogi se
odlučuju da “preplivaju” Dunav kod Čerevića, odnosno Begeča.
“Ljudima se isplati da pređu skelom, jer je ne bi koristili da nije tako. A i nama odgovara, jer imamo posla. A, cene su 600 dinara za teretna vozila do šest tona, 300 za automobile, 100 dinara za bicikliste i 50 za putnike. Nekada se dogodi da s jedne na drugu stranu prevezemo i jednog putnika, ali mora se i to, jer na drugoj obali čekaju vozila”, objašnjava nam Žile nakon što su pristali na begečku obalu samo sa jednom putnicom.
– Radi od izlaska do zalaska sunca –
Radi se u dve smene,
pa četvorica opslužuju ovu brodicu. Rade i zimi i leti od izlaska do
zalaska sunca, jer na Dunavu, kao međunarodnom plovnom putu važi zabrana
noćne plovidbe. Skela jedino ne saobraća kada su magla, led i jak
vetar, ali i ako je visok vodostaj Dunava, kada preti njegovo izlivanje.
Takvih situcija nema često.
“Nema šta puno da se priča. Svaki dan je isti. Prelaziš s
jedne na drugu stranu, dolaze ljudi, odlaze… Ne mogu da kažem da nije
naporno, ali navikne se. Eto, baš smo prevezli ministra poljoprivrede
(Branislava Nedimovića, ministar poljoprivrede Srbije, op.a.)…”,
navodi Živko, dok mu mi objašnjavamo da smo se i mi prevezli u toj turi.
Pogled mu već skreće na sledeći automobil da se što bolje uparkira.
Jasno nam je da više gleda vozila nego što pamti lica. I dok nam daje
instrukcije gde ko stoji na skeli, prilazna rampa počinje da se odaljuje
od obale. Mile je već krenuo na drugu stranu.
Silazimo žurno da se ne bismo smočili u Dunavu. Žile nam mahne i dodaje: “Eto nas za deset minuta”.