Kako i zašto je ubijen čuveni voždovački mafijaš Knele

Jedna od ličnosti koja je obeležila kriminal u beogradu devedesetih godina porošlog veka je Aleksandar Knežević Knele, momak sa Voždovca iz ulice Braće Jerković.

Protiv Kneleta su podnošene krivične prijave, ali nikada nije osuđivan. Čitulje u kojima su se opraštali od njega, a samo u jednom broju “Politike” bile su 162, zasenile su teme rata i bede.

Aleksandar Knežević Knele, bio je jedan od mnogih kriminalaca devedesetih godina, ubijen je 28. oktobra 1992. u hotelu „Hajat”. Na lešu su otkrivene tri smrtonosne rane na glavi. U prvim časima njegovi prijatelji nisu mogli da pretpostave ko su ubice. Zbunjivala ih je okolnost da je Knele napadače pustio u sobu.

Kako stoji u službenoj belešci beogradske policije od 6. novembra 1992. godine, Kneletovo telo pronašla je sobarica. Ležao je na stomaku, blago raširenih nogu i ruku savijenih u laktovima, glava mu je bila u lokvi krvi.

Iz izveštaja o kriminalističko-tehničkom pregledu mesta, očigledno je da je pucano iz dva pištolja. U sobi su pronađene četiri čaure: prva neposredno pored ormara s televizorom, druga i treća pored kreveta, a četvrta pored zida naspram ulaza u sobu. Sve su imale istovetnu oznaku – 14.54, koja govori da su ispaljene iz “kolta 45”.

Prema uveravanju Dušana Kneževića, Kneletovog oca, kao i bliskih prijatelja, Knele se nikada nije razdvajao od pištolja. U sobi, medutim, taj pištolj iz koga su najverovatnije ispaljena tri hica nije pronađen. Ubice su ga, pretpostavlja se, ponele sa sobom.

Čim su saznali da je ubijen, Kneževićevi prijatelji su pohrlili u hotel “Hajat”. Pričalo se da je u gnevu Mirko Tomić Bosanac polupao stakla na dva “mercedesa” parkirana ispred hotela, od kojih je jedan pripadao Jezdimiru Vasiljeviću. Od službe obezbeđenja su zahtevali da im se preda video-traka na kojoj su mislili da je zabeležena svaka osoba koja je ulazila u hotel. Tražili su i da uđu u sobu, ali ni to, kao ni traku nisu mogli da dobiju, jer se u to vreme slike s monitora nisu snimale.

O zločinu i svemu što ga je okruživalo ispisano je na stotine novinskih tekstova sa isto toliko scenarija, zapleta i zaključaka. Vrlo brzo se, međutim, saznalo da je Knele u danu ubistva uradio nešto nepromišljeno. Miodragu Cvjetinoviću, koji je došao iz Nemačke, na prevaru je uzeo džip, potom ga odvezao kod Darka Ašanina i prodao ga kao legalno vozilo. Kada je saznao za prevaru, Ašanin je, prema izjavi datoj policiji, ispalio nekoliko hitaca u vozilo i naredio da se otera iz njegovog dvorišta.

Cvjetinović je dan posle Kneletovog ubistva otputovao u Nemačku poručivši da ne pripada ljudima koji se bave odmazdom i likvidacijom: “Govorim ovo zbog istine, ne zbog straha za porodicu i brojne prijatelje”. Cvjetinović je bio poznat pod nadimkom Tajger, a bio je zet poznatog mafijaša Ćente. Kako god tumačili Kneletovo ubistvo, činjenice kazuju da je usmrćen samo 12 sati nakon što je oteo džip.

U sećanju svojih prijatelja, mahom sa Voždovca, Knele zauzima posebno mesto. Veoma ga je respektovao i čuveni mafijaš sa Voždovca Goran Vuković Majmun koji je 1986. ubio Ljubu Zemunca. Ljuba Zemunac je, to je malo poznato, dao ime Kristijanu Goluboviću koji se pak u mladosti družio sa Kneletom.

Postoji i sumnja da je ubijen od strane policijskih krugova bliskih Miloševićevom režimu. Jer, Knele je rame uz rame sa Giškom i Belim učestvovao je na demonstracijama opozicije 9. marta 1991. Zbog toga je jedno od objašnjenja pozadine ubistva, prema tvrdnjama pre svega njegovog oca, bilo – političko smaknuće. “Nikad im nisu zaboravili demonstracije 9. marta 1991. godine. Znaju da je svako od njih, Giška, Beli, Knele, mogao da okupi oko sebe po pet hiljada klinaca spremnih da se bore”, tumačenje je Dušana Kneževića, koji je ujedno opisao i način na koji je pripremano ubistvo:

“Deset dana pre toga, u sobu 331 hotela ‘Hajat’ upali su specijalci, nateravši Kneleta i njegovog prijatelja Mirka Bosanca da legnu na pod. Rekli su da proveravaju alarmne uređaje, ali im je zapravo bilo važno da vide kako će Knele reagovati pred policijom. Kneleta su jurili pa je bio prinuđen da noć, pet dana pred pogibiju, prespava u novobeogradskom podrumu. Kada je uveče 28. oktobra ušao u hotel, preko toki-vokija se mogla čuti kratka poruka: ‘Knele ide sam…” Tvrdim da on nikada ne bi dozvolio da ga ubiju na takav način, osim ukoliko u sobi nisu bili specijalci. Da ga je napalo više njih, ubili bi ga, ali bi se sigurno branio. Da je osveta bila u pitanju, uzeli bi mu pet hiljada maraka iz džepa i zlato vredno oko osamdeset hiljada.”

Većina je tvrdnje i zaključak Kneletovog oca odbacivala kao besmislicu. Rezignirani inspektor beogradske policije u to vreme je izjavio: “Kneževićev otac napada policiju da ga je ubila, tvrdi da mu se sin nije bavio kriminalom. Nikada, međutim, nije objasnio otkuda njegovom sinu ‘porše’ vredan 80.000 maraka, novac da menja hotele, da se svakodnevno provodi…”

Bivši inspektor Ljuba Milanović kaže da se oko slučaja Knele pravila fama. Slučaj je policijski rešen, odnosno napisana je krivična prijava u kojoj se navodi ime osumnjičenog – Miodraga Cvjetinovića.

Iako je negirao da je njegovo sin kriminalac, Dušan Knežević ga je više puta upozoravao na opasnost. Knele mu je odgovarao: Bolje da živim jedan dan kao čovek, nego ceo život kao bednik. Ovo je moj život.

Miša Tajger se godinama vodi ka nestala osoba. Pretpostavlja se da je ubijen nakon smrti Voje Amerikanca za koga se pretpostavlja da je otet i ubijen pod sumnjom da je ubio Ćentu, Mišinog tasta.

Pogledajte snimak sa demonstracija 9. marta 1991. godine gde se vidi Knele pored Vuka Draškovića…

9.mart 1991.