Ko je ubio Harisa Brkića?

BEOGRAD – Nekada je na parketima širom Evrope igrao bek šuter kakav se retko viđa. Patentirao je produženi dvokorak. Bio je strah i trepet za odbrane. Haris Brkić. U njega je pucano 12. decembra 2000. godine i do danas nije otkriven ubica.

Trenirao je za omladince Bosne u Sarajevu i čak 1991. kao sedamnaestogodišnjak bio licenciran za prvi tim Bosne. Uoči rata u BiH, porodica Harisa Brkića preselila se iz Sarajeva u Beograd. Na vrhuncu karijere, osam godina kasnije, Haris je stradao pod neobjašnjenim okolnostima.

Krajem devedesetih u Beogradu i Srbiji u međusobnim obračunima ubijeni su brojni kriminalci, ali su meta brutalnih likvidacija bili i političari, privrednici, policajci, novinari… Veliki broj zločina ostao je nerešen. Međutim, do tog decembra 2000. godine nikada nije usmrćen profesionalni sportista.

Košarkaš Partizana Haris Brkić, tada star 26 godina, oko 21.30 teško je ranjen na parkingu ispred službenog ulaza beogradske hale “Pionir”. Brkić je bio na treningu, požalio se da mu nije dobro pa ga je trener pustio da ode kući. Izašao je iz hale i krenuo ka svom automobilu, gde mu je ubica ispalio dva hica u lice.

Žrtvu je video prolaznik. Pozvao je portire. Košarkaši su istrčali…

„Posle 15 minuta je izašao s treninga jer mu nije bilo dobro. Igrali smo pet na pet i moja petorka je bila okrenuta ka ćošku odakle je tresući se došao ekonom Nikola i rekao: ‘Pucali su na Harisa’. Istrčali smo svi napolje. Već je Hitna pomoć došla da ga odveze. Ne znam… Možda je i bolje što ga nisam video tada”, ispričao je Miroslav Berić, bivši kapiten Partizana.

Brkić je prevezen u Urgentni centar, operisan i priključen na aparate za održavanje života. Lekari su pokušavali da ga spasu, ali nisu uspeli. Preminuo je tri dana kasnije, 15. decembra. O okolnostima zločina ništa se nije znalo, očevidaca nije bilo…

„Nije mu dao ni promil šanse da preživi. Pucao je i pobegao”, rekla je Harisova majka Radmila.

Godinama su Radmila i Ismet Brkić čekali su da saznaju bilo kakvu informaciju o ubici svog sina. Ismet je preminuo, a nije dočekao da sazna ko je ubio njegovog stasitog sina.

Haris Brkić je bio miran mladić, i privatno i na terenu. U prvi mah policija je sumnjala da je Haris zatekao na delu kradljivca svog automobila te da je ovaj pucao, ali se odustalo od takve verzije. Harisov „golf” bio je star nekoliko godina i ni po čemu nije spadao u kategoriju luksuznih automobila.

Ministar policije Dušan Mihajlović raspisao je i nagradu od 300.000 marka za informacije o tom zločinu, ali to nije dalo rezultata. Mediji su o razlozima likvidacije nagađali…

„Haris je bio dobar momak. Niko nije imao ružnu reč za njega”, rekla je njegova majka.

„Zašto? Želim samo da pitam čoveka koji je oduzeo život mom sinu zašto je to uradio? Više me ne zanima ni da li će biti kažnjen. Harisa više nema i ništa ne može da mi ga vrati, međutim, ne gubim nadu da će ubica biti uhvaćen… Moj život je podeljen na dva dela. Tog 15. decembra 2000. je podvučena linija i nadalje postoji samo praznina”, rekla je uoči poslednje godišnjice Harisovog ubistva njegova majka.

Brkićevi saigrači imali su samo reči hvale za njegovo ponašanje. Nijednim gestom nije pokazao da je uznemiren ili u bilo kakvom problemu.

U šest godina, koliko je proveo u Partizanu, osvojio je tri titule i tri kupa, učestvovao u pohodu beogradskog kluba na fajnal for Evrolige 1998. godine. Pamte ga po jedinstvenom produženom koraku.

Pogledajte Harisove majstorije…

Grobari se sećaju Harisa Brkića…